Колико је зелена Европа: одржани пројекција филма, дебата и фото изложба
Београд, 6. јун 2024. – Пројекција филма “Зелена Европа” у продукцији Радио-телевизије Србије и дебата о томе какви су европски а какви српски стандарди у заштити животне средине одржани су данас у Београду, у оквиру обележавања ЕУ Зелене недеље у Србији.
Догађај под називом “Колико је зелена Европа” укључио је и отварање истоимене изложбе фотографија која приказује примере најбоље европске праксе у пет земаља ЕУ. Догађај су организовали Делегација ЕУ у Србији И пројекат “Пулс Европе – медијске посете ЕУ” у оквиру којег је ауторка филма, новинарка РТС-а Драгана Живојновић истраживала политике заштите животне средине у Аустрији, Италији, Словенији, Француској, Холандији и Немачкој. Филм у трајању од 25 минута сумира 14 емисија емитованих на Другом програму РТС-а.
Учесници панел дискусије оценили су да приче о еколошким проблемима не вреде уколико не нуде решења.
Ауторка филма Драгана Живојновић рекла је да је у земљама које је посетила било много добрих примера који су вредни за приказивање гледаоцима у Србији на који начин би могло и у овде да се крене “и да будемо зеленији”.
Програмски менаџер Делегације ЕУ у Србији Антоан Авињон рекао је да је јако добро што се кроз филм “Зелена Европа” виде грађани и институције у акцији. “Зелена агенда је у Европи почела пре сто година. Ставили смо људе и њихово благостање изнад институција, али то јесте политички процесс јер, на крају треба донети решења која подржавају еколошке акције”, рекао је он. Авињон је навео да је ЕУ у Србији у последњих 15 година донирала више од 580 милиона евра за сектор заштите животне средине, додавши да подржава и мање грађанске иницијативе кроз доделу грантова а преко већих организација цивилног друштва.
Пројектни менаџер Београдске отворене школе (БОШ) Лазар Јовчић рекао је да БОШ сарађује са организацијама цивилног друштва и подржава их у њиховим иницијативама на локалном нивоу, али да без јавних политика и конкретних мера нема унапређења стања животне средине у Србији. Он је као добар пример навео Сокобању, где нови систем који користи отпадну термалну воду из бањског комплекса доста утиче на побољшање квалитета ваздуха и да су резултати видљиви. Добрих примера еколошких пракси у Србији има, проблем је што постоје зелени прописи али нема примене, додао је он.
Уредница часописа “Еколист” Мајда Адлешић рекла је да је битна улога медија у напорима да се ради на заштити животне средине и подигне свест грађана о екологији. “Људи су свесни своје околине и шта се са њом дешава и они постављају питања а ми као медији смо ту да дајемо одговоре и тражимо решења које можемо да понудимо”, додала је она.
У програму медијских посета које организује пројекат “Пулс Европе” до сада је учествовало 268 новинара из 36 редакција у Србији; од 450 насталих и објављених медијских прилога чак трећина је из области заштите животне средине, речено је на догађају.
