Већ шесту годину заредом, организација КАО Парнас, која је и организатор Међународног филмског фестивала „Ухвати филм“, одржава едукације „Ухвати филм – пусти предрасуде“ по новосадским средњим школама и факултетима, са циљем рушења табуа о особама са инвалидитетом и другим осетљивим групама. Млади који су
похађали радионице оценују их као „занимљиве, корисне и дирљиве“, истичу да им помажу да боље разумеју људска права, али и да негују емпатију и солидарност.

Ухвати филм – пусти предрасуде

Радионице се састоје од пројекција краткометражних филмова са фестивала „Ухвати филм“, на основу којих следи едукација. Програм води инклузивни водитељски пар Милеса Милинковић, теоретичарка инвалидности и активисткиња и Маријана Рамић, активисткиња.
Милеса истиче да је овај програм доноси нову перспективу о инвалидности и нова сазнања.
– Младима говоримо о ејблизму, тј. о процењивању људи и креирању света који онемогућава особе са инвалидитетом, али и о ејџизму – дискриминацији на основу година, вишеструкој дискриминацији, утицају милитаризма, патријархата, инклузији… Кроз жива искуства особа са инвалидитетом, указујемо им на системске проблеме, на могућа решења, истовремено их позивајући да промисле шта као појединци у свом личном и будућем професионалном раду могу да учине, да би били савезници, додаје Милеса.
Радионице се организују у оквиру редовне наставе, у контексту будућих професија студената и ђака, стога не чуди што се едукације најћешће изводе за образовне профиле педагога, психолога, социјалних радника, дефектолога, али и код средњошколаца.
Сања Ђукић, професорка српског језика Гимназије „Тврђава“ у којој се програм већ традиционално одржава, истиче важност оваквих едукација у школама у тинејџерском добу.
– С обзиром на то да добар део дана (и године) проводе на настави, она сазнања, искуства, ставове, које ту стекну и оформе утичу на формирање њих као особа и управо због тога је важно да и ове теме, инвалидност, инклузија, прихватање, буду теме које, између осталих, обрађујемо. Сетимо се да је улога школе, осим образовне и васпитна. Након едукације они не само да излазе обогаћени за ново искуство и сазнања, већ се у њима рађа и запитаност, и то је управо најдрагоценији резултат који ова едукација има, каже Сања.
Да едукације доприносе промени перспектива, слаже се и Смиљана Милинков, шефица Одсека за медијске студије, на којем се редовно одржава програм.
– Одабир филмова у оквиру програма „Ухвати филм – пусти предрасуде“ допринео је разумевању да особе са инвалидитетом немају никакве посебне потребе већ имају једнаке навике, интересовања, емоције, проблеме  као и сви остали, само је питање колико друштво и сви ми као чланови и чланице тог друштва
омогућавамо да се уклоне све видљиве али и невидљиве баријере, каже Смиљана. И Висока школа струковних студија за образовање васпитача Нови Сад редовна је станица програма „Ухвати филм – пусти предрасуде“. Отилиа Велишек-Брашко, предавачица на предмету Увод у инклузију и професорка струковних студија за област педагошких наука каже да овакви програми студенте уче да постају више отворени за различитости.

– Имајући у виду савремени контекст и стил живљења, карактеристике студената,  филмови су привлачни младима и остављају на њих снажан утисак, јер кроз те материјале имају могућност да сагледају различите ситуације и животе особа са инвалидитетом. Едукације &qуот;Ухвати филм – пусти предрасуде&qуот; код студента су покренуле снажне емоције, емпатију као и промишљања о темама инклузије и права особа са инвалидитетом у свакодневном животу, додаје Отилиа.
У овогодишњем циклусу радионица, назива „Ухвати филм – пусти предрасуде: Ухвати филм против фашизма, милитаризма, ејблизма, родно заснованог насиља, ејџизма“ реализовано је укупно 10 едукација по образовним установама широм Новог Сада: у Музичкој школи „Исидор Бајић“ и Гимназији „Тврђава“, на Одсеку за психологију, Одсеку за социјални рад, Одсеку за медијске студије и на Медицинском факултету и чак две на Одсеку за педагогију. Пројекат је подржала Реконструкција женски фонд.

Антерфиле
Шта су организатори поручили са едукација:
1. Ејблизам је креирање света на начин који искључује особе са инвалидитетом.
2. Жене са инвалидитетом имају права на сексуалност и мајчинство.
3. Друштво има одговорност да уклони препреке које онемогућавају особе са инвалидитетом да
остваре своја људска права.
4. &qуот;Да би спречиле скривање, напуштање, занемаривање и изопштавање деце са инвалидитетом, државе се
обавезују да пружају благовремене и свеобухватне информације, услуге и подршку деци
са инвалидитетом и њиховим породицама.&qуот;
5. Уколико свако има равноправне могућности и приступачно окружење, није суперхеројство остварити
своје таленте и могућности.
6. Акција Т4 је нацистички програм еутаназије током којег су убијане особе које болују од неизлечивих
наследних болести и особе са инвалидитетом, уз пропаганду да су њихови „животи недостојни живљења” и
терет друштва.
7. Особе са инвалидитетом имају право на секс и љубав.
8. Особама са инвалидитетом не треба сажаљење, већ подршка!
9. Инклузија подразумева равноправно укључивање: без обзира на инвалидитет, пол, старост, расу, веру,
сексуалну оријентацију и социјални статус.
10. Инвалидност није несрећа и немогућност, већ различитост и друга перспектива.

Leave a comment