Србија је земља која богата природним и људским потенцијалима за развој туризма. О природним потенцијалима смо писали у овом тексту, а сада вам доносимо шта је то човек створио што има огроман потенцијал да привуче туристе.
Туризам је грана привреде која је у стању да чини укупну економију државе односно да економија државе зависи од туризма. По статистици Србија је све атрактивнија земља за стране туристе, а када бисмо мало више порадили на промоцији наших природних и људских потенцијала сигурно бисмо побољшали економију. Поред економије, јако је важно рушење стереотипа и предрасуда, и наравно показати свима какви смо заправо.
Воденица Саве Савановића
Вампир је српска реч која је општеприхваћена у свим светским језицима, а чувани Сава Савановић је први српски вампир. Сви смо чули сигурно за ,,Дракулу”, и сви то повезују са првим митовима о вампирима, међутим истина је да све креће управо од нашег Саве Савановића. Како народно предање каже, Сава је живео у селу Зарожје у воденици на речи Рогачици. Мештани села га нису виђали зато што по дану не би излазио на сунце, а посећивали су га сељаци који су хтели да купе брашно, али се они никада нису вратили из воденице. Митова о првом српском вампиру има превише, али занимљиво је да и дан-данас многи страхују на помен његове воденице. У околини чувене воденице нико не живи. О лику Саве Савановића бавио се Милован Глишић у делу ,,После деведесет година”, дело које је само по себи било нешто потпуно ново у то доба зато што се сматра једним од првих хорор жанрова у књижевности. Такође снимљен је и један од првих српских хорор филмова ,,Лептирица”. Све ово је важно поменути зато што богати српски фолклор. Ова воденица је туристичка атракција која заслужује да буде више атрактивнија, странце би сигурно заинтересовало ово место због популарних серија и филмова о вампирима.
Дринска регата
Најстарија манифестација на реци Дрини. Одржава се у част древним сплаварима и представља спој традиције и савременог деловања. Овај карневал на води карактерише велики спуст на речи, концерти великих звезда са нашег подневља, традиционална храна, и разни пропратни садржаји. Дринска регата је позната као највећа журка на води у овом делу Европе. Ова манифестација највише привлачи младе, али то не мора бити случај зато што за сваку генерацију постоји начин да се забаве. Ова манифестација позитивно утиче на туризам у нашој земљи, и привлачи доста домаћих туриста – о томе говоре бројке посећености. У разговору са локалцима који сваке године посећују фестивал, сазнали смо да странаца готово да нема, што је велика штета зато што уз мало бољу промоцију места мислимо да би врло лако заинтересовали стране туристе да буду део ове манифестације.
Роштиљијада
Манифестација у Лесковцу. Након Нишвил фестивала селимо се јужније у Лесковац. Почиње последње недеље августа, и чини се као најбољи тајминг. Домаћи туристи се углавном тада враћају са мора и самим тим Лесковац је незаобилазан. Роштиљијаду прати низ садржајних активности. Обарање Гинисовог рекорда сваке године по величини пљескавице, карневали, концерти, такмичење у једењу љутих папричица.. Ова манифестација је права фешта гурмана. Оно што Србију чини посебном су управо све -ијаде, дакле поред поменуте у сваком месту у Србији се дешава слављење неких јела и тога има само код нас. Све ове гурманске манифестације углавном почињу након битних дешавања у одређеним местима попут одређених фестивала, а ако не онда је управо нека кобасицијада, купусијада или сланинијада (има их још) главна атракција тог места. Развој туризма на оваквим манифестацијама цвета као што и треба, зато што међу главним обележјима наше културе су свакако храна и гостопримство, а то странци највише цене.
Дрвенград
Етно село које је подигао филмски ресизер Емир Кустурица на брду Мећавник, па често можемо чути да се тако зове ово етно село. Све је саграђено од дрвета, а ово место је средином јануара посебно изазива пажњу зато што се одржава филмски и музички фестивал “Кустендорф”, где имамо прилику да видимо не само балканске звезде већ и холивудске попут Џони Депа и Монике Белучи. У овом етно селу постоји све што је потребно са егзистенцију што је одлично за туристе јер их тиме подстичемо да долазе и обилазе оваква места. Свака “улица” у Дрвенграду названа је по светски признатим људима из разних области, па можемо видети да су ту улице Новак Ђоковић, Иво Андрић, Чкаља, Марадона и тако даље. У улици Иве Андрића можемо посетити кафану “Код Ћоркана” и кроз овакве активности заувек ће живети роман “На Дини ћуприја” као и сам Иво Андрић. Етно село негује културу и традицију али такође прима и нове ствари. Око Дрвенграда постоји још безброј туристичких атракција које ће сигурно временом да разбију до сад стечене рекорде посећености.
Шабачки вашар
Хоћемо ли у Шабац на вашар? Хоћемо!
Односно Малогоспојински вашар. По завршетку Чивијада креће један од најпознатијих збивања у региону. Прича се да шабачки вашар траје око два века. На сваком кораку можете да видите атракције попут рингишпила, шећерне вуне, алве, аутића, све оно што карактерише вашар. Такође треба поменути да шабачки вашар окупља занатлије из целе Србије. Тако да ако сте са девојкама не заборавите да им купите лицидерско срце.
Постоји и део где се, како кажу “може купити све од игле до локомотиве”. Храна је наравно традиционална, а забаван програм праве певачи “под шатром”. Траје до пет дана, а касније се вашар сели у Обреновац и хедонизам не престаје! Шабачки вашар је сигурно у топ пет манифестација у Србији, но међутим мали број страних туриста посећује.
Ово су само неке од манифестације које би могле да побољшају туристичку тражњу. У тексту нису поменути најпознатији догађаји попут Егзита или Гуче из простог разлога што се о њима већ прича и сваке године су у експанзији. Странце треба боље упознавати са нашим знаменистостима зато што тако ширимо нашу културу, њима се шире видици и потенцијално их можда још више заинтересујемо за нашу земљу. Заједничка ствар свим манифестацијама је тај српски дух, односно тај наш хедонизам који умешамо у све што радимо. Управо зато у сваком делу године, месеца, дана имамо где да одемо. Мана нашег хедонистичког приступа је то што углавном не пазимо на нашу животну средину. Последњих година еко-туризам има посебан развој и често загађена околина може да одбије будуће потенцијалне туристе. Промоција је кључна и на томе би доста требало порадити, али с’ тиме да је Министсрство туризма релативно скоро заживело надамо се да ће ефекти бити све бољи зато што имамо огромне потенцијале.
Анђела Грковић
Фотографије: Unsplash.com
