,,Добро јутро Шумадијо ливадицо и авлијо, магло плава и пропланче, бело стадо и чобанче, завичај у срцу мио, добро јутро Шумадијо!” Нема ко није чуо за ову дивну народну песму која баш одсликава богату и јединствену природу овог краја. Планина Букуља вулканског је порекла која од јаких ветрова штити подножје краљевског Аранђеловца и његово срце – Буковичку бању. Њен највиши врх је 696 метара и она у себи садржи гранитне стене које су специфична комбинација минерала. Букова, грабова и храстова шума су раскош и једрина овог краја. Једини град у Србији који садржи у свом грбу и Карађорђа и Милоша Обреновића. Место у чијој околини је Карађорђе подигао Први српски устанак и летовалиште Обреновића је управо Шумадија. Село Орашац, пећина Рисовача, Смотра уметности Мермер и звуци, рудник Венчац, Гарашко језеро, Буковичка бања – све је то само део уникатног садржаја овог дивног краја и једног младог, мањег али домаћинског града.
- Врх Букуље је најлепши видиковац Шумадије
Кривудаве стазице воде нас до најлепшег излетишта овог краја и целе Србије. Када дођемо на врх, чека нас модеран ресторан Букуља и туристичка осматрачница на висини од 20- ак метара. Погледом можемо обухватити раскош букових шума, густину зеленила квалитетне природе где се прелива широк дијапазон нијанси зеленила са нијансама плаветнила неба. Пуно степеника нас дели до врха осматрачнице, али до Шумадије на длану вреди савладати успон до врха. “Са истока сунце зарудило и пропланке плаве пробудило низ стране се сливају брзаци крај потока шапућу врбаци”.
- Парк Буковичке бање је јединствен мермерни музеј на отвореном
Један од најлепших у Србији са највећим бројем скулптура од белог мермера., око 80. Архитектонска здања из 19. века у стилу романтизма се препознају кроз Старо здање које је симбол овог града смештено на ободу парка. Његова градња започета је 1868. у периоду Михајла Обреновића, реконструисан је 1971. и сада је неопходно његово реновирање. Термални извори са активном лековитом водом су ту, док алеја борова и дрворед кестена праве хладовину мештанима и туристима. Огромни платани, успоставили су хармонију са бујним растињем.
- Гарашко језеро у оази мира и тишине
Налази се на ободима планине и оно је вештачко језеро, које је настало 1976. године преграђивањем реке Букуље и неколико њених притока, на 400 метара надморске висине. Около су стрме стазице за размрдавање туриста и пoтоци који се могу прескочити, у окружењу бујне вегетације.”Лахор њише орошене брезе,
свуд шарено ко да сунце везе, у даљини мук тишине тоне, тек по негде меденице звоне.”
- Село Венчане на обе стране реке Турије
Венчан чине благе, питоме долине и брежуљци, релативно ниско село, преовлађују широколисне листопадне шуме, са буквом, храстом, јавором, брезом, јасеном и багремом. Село је одувек било познато по производњи диња и лубеница. Постоје два предања која се тичу имена села. Према првом, село је добило име због тога што се у њему венчао Прота Матеја Ненадовић, друго пак каже да је у селу некада преноћио краљ Стефан Првовенчани. Обилује шумама и ливадама баш као у песми. “Ливадама стада забелела, по брдима расула се села, звук фрулице чобанске се ори, славуј пева као да говори”.
Пећина Рисовача једна од 5 светски познатих
Налази на самом улазу у град Аранђеловац, а име је добила по брду испод којег се налази. Пећина је мала, али светски позната. Пронађена пре више од 60 година и заштићена као археолошко налазиште и споменик културе. Дугачка је свега 135 метара, температура у пећини је током целе године 12 степени, па се обуците лепо за обилазак једне од 5 пећина за коју се сматра да је у њој живео прачовек.
Гулаш од дивљачи, прасеће бајадере и сремуш
“Ловачки рај” етно ресторан је буквално оно што сам назив каже. Смештен у прелепој природи, на брдашцу које краси башта пуна ловачких детаља и шареног цвећа. Храна је прави мерак, разне врсте дивљачи су на менију од дивље свиње, јелена, срне до фазана. Хлеб је посебан, домаћи, врућ са дебелом хрскавом корицом, нарастао у домаћој фуруни уз домаће воћне сокове. За гурмане после шетње по Букуљи, прави је ужитак свратити у Ловачки рај. Ако сте гурман и љубитељ печења, онда је етно кафана у овом крају баш за вас. Кажу многи, да је прасеће печење у Малом Храсту, најбоље у Србији. Да ли му нема равног, морате се уверити сами на лицу места. Дивљи лук, сремуш, или медвеђи лук је самоникла биљка која чисти организам и коју и медведи траже кад изађу из зимског сна. На Букуљи га можете пронаћи, узбрати и јести током пролећа.
Ја кад сам посетила Аранђеловац први пут, желела сам, не да дођем поново, већ да останем тамо да живим. Тако да ви размислите о излету у срце Шумадије која ће вам пожелети пријатну добродошлицу баш као у народној песми.
Сузана Марјановић
