„Природа је свуда око нас,
Јасно ће вам рећи шта јој данас смета.
Ова књига биће сад њен глас,
Како да се сачува планета.
Дошло је време да се одмере снаге
и да се јасно стави на тас,
шта ми чинимо за природу,
а шта она за нас“.
из књиге „Нешто зелено“ – Александре Безмаревић Стевић
Ово стихови намењени деци отварају врата књиге „Нешто зелено“ ауторке Александре Безмаревић Стевић, али и намећу питање колико смо заиста свесни значаја очувања природе и колико смо спремни да се ангажујемо у том заједничком функционисању са њом.
Књига „Нешто зелено“ добила је још снажнију димензију кроз сценску интерпретацију, односно драматизацију Мајe Гргић и Соњe Лештар. Истоимена представа која је намењена деци узраста од четири до дванаест година и која говори о изазовној пустоловини спашавања природе од стране два храбра дечака, игра се широм Србије, а премијерно је изведена и у Новом Саду у Гимназији „Лаза Костић“.
„Деца нам поручују да од њих зависи. Они су тако спремни за ту улогу контролора природе и чувара природе, тако да су нам они заправо главни глумци. Али, представа нам поручује да је важно да сви ми допринесемо. Један велики кумулативни ефекат тих малих ствари које чинимо свакодневно може да буде заправо велики“.
Александра Безмаревић Стевић, ауторка књиге „Нешто зелено“
Како је Александра објаснила, представити ову значајну тему кроз стихове, али пре свега издати књигу, био је турбулентан подухват. Упркос изазовима, дечји „фидбек“ био је кључни мотивациони фактор за осмишљавање нових идеја, али и унапређење приступа овој теми и саме комуникације са децом.
Онда смо кренули да радимо сонг, па представу и не планирамо да се зауставимо јер толико су дивне реакције, добијамо и фотографије паноа из вртића и радова код куће и деце која смишљају кореографије, певају песме, опомињу баке и деке – то ми је било најдраже. Никад тако искрен фидбек не можете да добијете од одраслих као од деце, јер они изађу, певају, смеју се и ти коментари стварно вам напуне душу. Нису на прву да вас осуде, они вам дају сто бодова, а онда вам нешто одузимају ако им се нешто не допадне. Док ми одрасли имамо то изражено критичко мишљење.
Позориште је додатно оплеменило причу о заштити природе, а оно што саму представу чини упечатљивом јесу песме које прате садржај књиге и како је истакла драматуршкиња Маја Гргић „најизазовније је било пренети сваки стих из књиге у представу, што је немогуће, али нам је било жао било чега да се одрекнемо јер је лепо и говори много“.
Представа „Нешто зелено“ обилује едукативним порукама о опхођењу према природи, али и креативним и забавним аспектима који су пријемчиви деци, те сам процес драматизације није био захтеван за драматуршкиње, већ инспиративан.
Kњига је јасно поставила оквир и циљ о чему представа треба да говори и пратећи књигу врло лако смо дошле до решења. Уствари да је требало, могле смо написати још једну представу, јер тема екологије нуди бескрајно много догађаја, прича и заплета. А како је свака дечија представа великим делом едукативна, то није представљало нешто ново или проблематично.
Ово није први пројекат на којем су Маја Гргић и Соња Лештар биле усмерене на еколошко освешћивање. Осврнуле смо се на њихов заједнички пројекат „EyeNet“ , у чијем истраживању су учествовали како млади, тако и еколози и професори са универзитета. Иако је тематика заједничка за обе представе, сам тај пројекат био је тежи у односу на „Нешто зелено“.
У „Аманету“ смо се дотакле и политике, капитализма, индустрије, али на свим овим пољима, почев од обичног човека до највећег капиталисте. Једна ствар је у питању: похлепа (мала и велика, лична и друштвена). Тако да јесте било захтевније, али имам утисак да ће „Нешто зелено“ бити учинковитија представа, јер је за децу, а деца одмах делају, нагласила је Маја Гргић.
Према њеним досадашњим утисцима, деца су спремнија за решавање проблема и „код њих не постоји “од понедељка ћу”, коментари су им увек исти – деца опомињу све око себе, купе смеће, гасе светло и раде све остало што су видели у представи“.
„Природа добила милион бодова,
Као што стари пањ има годова.
Како да јој станемо на црту,
Да и ми помогнемо најлепшем врту?
Сада се боримо за углед људи,
децо, природа бодове нуди.
Ако покажемо наше знање,
мало труда и васпитање.
Хајде да видимо шта бодове доноси,
шта прија природи, а шта не подноси?
Где смо добри? И шта јој значи?”
из књиге „Нешто зелено“– Александра Безмаревић Стевић
Ови стихови позивају децу на „игру неговања природе“, а у самој представи постоји и интерактивни део у којем глумци Ђорђе Коцић и Милош Лаловић „тестирају“ своје знање из екологије, док деца уживају „помоћ публике“, активно доприносе освајању бодова и представљају штит природе.
Улога природе која је у ослабљеном стадијуму и на коју је спао сав прашњав терет човековог поступања, припала је глумици Милици Јанкетић.
Природа прелази један дугачак пут једне болести велике у коју је запала нажалост не само последњих дана, већ током историје уопште човечанства. Много је напаћена, много је затрована. Идеја је да се покрену и одрасли и деца, да јој помогну, да је оздраве, очисте. И негде је тај пут у овој представи тек загребан, јер ни четири руке нису довољне да се очисти цела планета. Али када би се сви прикључили она би била још боља, још здравија и могла да дође до потпуног опоравка, што је свима нама циљ.
Када два јунака представе „Нешто зелено“ – Радиша и Максим освесте значај природе и крену у њено ослобађање, природа скида бреме и санира своје труле делове.
„Поен за природу, поен за нас. Што ми боље чинимо природи, то она нама више даје. Помисао на њу, одмах ме асоцира на – зелено. То је боја која има за мене једну лепу емоцију, нешто што лепо мирише, што асоцира на слободу, на љубав, на чисто“.
Глумица Милица Јанкетић
Аплауз, дечји коментари на књигу и представу, њихова раздраганост и полет су према наводима ауторке књиге „Нешто зелено“ оличење брижности, емпатичности и јачања везе са природом.
Нама је исконско то да волимо природу и да некако бринемо о њој и да, у самој књизи наратор, односно наш главни јунак опомиње колико тога нама природа даје. Деца то знају да цене и да, они хоће да узврате бригом о њој, закључила је Безмаревић Стевић.
Оно што је самој ауторки оставило најупечатљивији утисак јесте порука од маме једне девојчице која је након читања књиге „Нешто зелено“ почела да једе броколи. Александра Безмаревић Стевић је инспирисана овим примером најавила на социјалним мрежама нови пројекат чија је реализација планирана за јесен. Како је истакла на свом инстаграм профилу наредна „књига „Нешто здраво“ ће малишане увести у свет здраве исхране, а скупљање бодова ће их мотивисати да им такви оброци постану свакодневица“.
За више детаља о самом пројекту, као и о наредним играњима представе посетите сајт „Нешто зелено“ или инстаграм профил.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Ана Сладојевић, Петар Николић, Иван Нићетин
