Ово је прича о једном новом и драгоценом искуству. Мало нас заиста зна колико је значајно културно историјско наслеђе или је мали број људи који су упознати са овом тематиком. Под културно наслеђе (културна добра) спадају сва добра која се наслеђују. Наравно културно наслеђе настаје и у садашњости, али та добра морају да поседују велику вредност за људе и да се сачувају за наредне нараштаје. Културно добро утиче на идентитет једног народа и има посебну вредност за читаво човечанство.
Добила сам прилику да упознам вредност српске уметности и будем део једног сасвим другачијег света од оног који ми је познат. Моја прича почиње са одласком у град Пакрац који се налази у Републици Хрватској, у регији западне Славоније. Као неко ко је део пројекта који се спроводи у циљу очувања сакралне баштине Срба, документовала сам збирку која је од непроцењиве вредности за целокупну српску уметност.
Одређене иконе спадају у ред најзначајнијих и најлепших примера свога времена, и припадају XVII, XVIII и XIX веку. Покрајински завод за заштиту споменика културе из Петроварадина је започео реализацију пројекта заједно са управом Епархије и конзерваторским оделом Министарства културе Републикe Хрватскe у Пожеги, да се заштити ова вредна збирка икона.
Епископски двор у Пакрацу је био спаљен и потпуно уништен током југословенског рата 90-их, који је у том моменту поседовао културно-уметничко благо од изузетног значаја за културно наслеђе Срба.
У то наслеђе је спадао велики број збирки књига и икона. У депоу се чувају седам сандука са деловима различитих старих иконостаса и икона. У ове сандуке су се паковале иконе током рата деведесетих. Како би се иконе сачувале, оне су биле скриване по таванима напуштених кућа. Један део збирке је евакуисан и пренет на чување у манастир Ораховицу. У депоу сам наишла и на фотографије које такође имају велики значај.
На фотографији је приказан Игуман Доситеј мајстор. Фотографија је бојена и смештена у картнонски оквир. Оштећена је на више места.
Током боравка у граду Пакрац имала сам прилику да посетим манастир Ораховицу и забележим моменте који су вредан историјски документ. Манастир Ораховица по називу Св. Никола из 16. века се налази у подножју планине Крндије, једним делом ушушкан у шуми.
У храму и депоу манастира се налази сакрално уметничко благо тј. предмети, иконе, певнице, иконостаси итд. Ова збирка има велику вредност и од изузетног је значаја. Вреднује српску уметност и баштину.
Током свог боравка тамо, пронашла сам историјску чињеницу да је овај храм током рата био логор за Србе, и да је у њему било затворено више Срба из околних села.
Између два светска рата тај манастир, скривен у древним густим славонским храстовим шумама, привлачио је поред верника и болеснике. Због веровања да фреско боја са икона лечи од очне болести трахоме, људи су небили се излечили тајно љуштили боју са очију светаца насликаних на сликама. То је један од разлога због којих је велики број икона био оштећен. У послератним данима манастир је био у веома лошем стању. Касније се у тешким постратним данима без државне помоћи враћа живот овој славонској светињи. Оно што не мења чињеницу јесте да је то једно заиста прелепо и духовно место.
Ветар ти милује косу, мирис нетакнуте природе те очара као и звук сопствених мисли у тишини која прија. Опијена том лепотом нижем кадар за кадром и настаје фото-прича о једном заборављеном месту које има толику историју и благо. Кроз фотографије је приказано историјско наслеђе, емоција, вера и вредност које човечанство треба да чува и негује. Да се сазна и информише о културном наслеђу које је веома значајно за сваког од нас.
Владичански двор чува и колекцију веома старих и вредних књига, где постоји драгоцени примерак који је потписао и сам Вук Стефановић Караџић.
*У циљу утврђивања стања страдалог књижног фонда, у овом периоду био је покренут пројекат Старе српске штампане и рукописне књиге на територији Епархије славонске: истраживање уништеног и сачуваног књишког блага, чији су резултат каталози Рукописне књиге библиотеке Славонске епархије у Пакрацу и Старе штампане књиге библиотеке Славонске епархије у Пакрацу, као и зборник радова са Међународне конференције Очување рукописног и старог штампаног наслеђа Југоисточне Европе – идентитетска истраживања, објављени у периоду између 2015. и 2017. године. Захваљујући залагању Његовог преосвештенства епископа пакрачко-славонског Јована Ћулибрка, током 2017. године били су стечени услови за повратак књижног фонда у Пакрац. Књижни фонд, који су у Загребу преузели епископ Јован Ћулибрк, историчар Александра Мишић и тадашњи вировитички парох Јовица Гачић, био је смјештен у за њега намјенски изграђен депо у Пакрацу, чију је изградњу финансирало Министарство културе Републике Хрватске. Током 2022. године фонд је био премјештен у обновљено источно крило епископског двора у коме се првобитно и налазио, те је његово сређивање тренутно у току.
*Извор – Нина Радановић
КЊИЖНА ЗАОСТАВШТИНА ЕПИСКОПА КИРИЛА ЖИВКОВИЋА У ЕПИСКОПСКОЈ КЊИЖНИЦИ У ПАКРАЦУ
Текст и фото: Марија Ердељи
Икона Свети Горгије на коњу порекло манастир Ораховица, површина платна је исечена оштрим предметом. Аутор непознат икона од великог значаја.
Икона која се налази у манастиру Ораховица, аутор такође непознат, педмет који је од изузетног значаја.На икони је приказан Христ са сребрном круном која је накнадно додата. Највероватније је настала у другој половини 18. века.
Остаци фресака у северној певници
Поглед на цркву са североистока
Монашко гробље, камени гробни белет вероватно датира из XIX века
Звоник и улазна капија у манастир
