Екологија је изузетно важна тема, која нам помаже да разумемо свет око нас и начин на који он функционише. Њено проучавање, посебно у данашње време, треба да нас подстакне на размишљање о важности заштите животне средине и на очување ресурса за будуће генерације.
Светска екологија се суочава са све већим изазовима због загађења природе. Међу најзагађенијим су ваздух, вода и земљиште.
О овој круцијалној теми и стању у нашој земљи, дискутовали смо са новинарком и уредницом веб портала Клима 101, Јеленом Козабашић.
Колики је степен загађености и који су проблеми са којима се суочавамо?
Занимљиво је да су заједнички именитељ све ове три врсте загађења (воде, земљишта, ваздуха) – термоелектране на угаљ. Нешто мање од 95% вода из српске енергетике уопште се не пречишћава. Илустративан пример је термоелектрана „Никола Тесла Б” (ТЕНТ Б) која нема постројење за пречишћавање отпадних вода, о чему је писала Државна ревизорска агенција крајем 2022. године. Последица је да се непречишћене отпадне воде испуштају у Саву. Према званичним подацима, термоелектране су доминантан индустријски извор загађења вода за читав низ загађујућих материја – од арсена, којим је посебно богат српски угаљ, преко цинка до азота. Угаљ је такође кобан по земљиште у Србији: након сагоревања овог енергента, остаје пепео који може да садржи токсичне елементе попут кадмијума.
Једно скорашње истраживање, показује да је смртност услед загађења ситним ПМ 2,5 честицама двоструко већа на Балкану него у Европској унији.
Када је реч о младима, они имају велики потенцијал да буду покретачи позитивних промена када је у питању заштита наше планете.
Колико су млади људи упознати са овим проблемима, да ли предузимају неку врсту одговорности на себе?
Истраживање које је спровео Светски фонд за природу (WWF) из 2022. каже да 98% младих из Србије сматра да ће климатске промене утицати на њихову будућност. Интересантан је податак да је 80% испитаника рекло да је спремно на промену сопствених навика како би смањили свој допринос климатским променама. То значи да је, поред свести, присутна и спремност на акцију. На нашем порталу Клима101 примећујемо велику заинтересованост читалаца свих старосних група за текстове-водиче у којима нудимо преглед нпр. најбољих начина за ублажавање карбонског отиска.
Јелена наводи и то да људска популација није заинтересована само да допринесе у борби против климатских промена, већ и решавању неких других изазова које креирамо за нашу животну средину у својим свакодневицама. Људе занима како да компостирају да би умањили количине био-отпада које шаљу на депонију или да смање количине микропластике које настају приликом прања веша у веш-машини.
Међутим Козабашић наглашава да је највећа одговорност на фосилној индустрији и глобалним лидерима и да су они ти који треба да предводе решавање овог проблема.
Акције заштите животне средине имају кључну улогу у очувању планете. Кроз волонтерске акције, садње дрвећа, едукативне кампање, ове акције подижу свест о важности заштите животне средине. Свака мала акција може имати позитиван утицај.
Да ли постоје одређене акције у нашој земљи које се спроводе у виду заштите животне средине и колики је одзив младих ако оне постоје?
Заштити животне средине допринећете и ако однесете чепове на рециклажу у склопу иницијативе „Чеп за хендикеп”. Ово је, дакле, акција у којој – руку под руку – иду и еколошка и друштвена одговорност, а од вас захтева минимални труд. Још један леп пример симбиозе еколошке и друштвене одговорности су и Еко-радионице, које организује удружење Eco-hub. Још једна занимљива акција очекује нас 24. марта – акција чишћења широм Србије, под слоганом „Заврни рукаве”. Инспирација долази из Естоније где је 2008. становништво за само један дан очистило читаву земљу. Код нас овај подвиг организује Еко-стража.
Одржавање здраве екологије може нам обезбедити чистији и здравију средину како за нас тако и за будуће генерације. Такође, може допринети и очувању биљног и животињског света и разноврсности екосистема.
Да ли можемо очекивати одређене промене набоље, и надати се чистијој земљи?
Ипак, нашој зависности од енергента, који не само да доприноси различитим врстама загађења већ такође продубљује климатску кризу, можда се назире крај: у веома битном Интегрисаном националном енергетском и климатском плану (ИНЕКП) стоје пројекције како би наша земља до средине века могла да се ослободи угља.
Свакако, енергетска транзиција на солар и ветар је тешка, али очито и не и – неостварива. Многе студије домаћих стручњака упућују на велики потенцијал обновљивих извора у Србији. Примера ради, имамо бољу осунчаност него земље централне Европе за којима знатно каскамо у развоју соларних електрана.
Ми са нестпрљењем чекамо декарбонизацију, посебно имајући у виду да тако „убијамо више мува једним ударцем”: добијамо чистије воде, земљиште и ваздух, али и правимо неопходне кораке у зауздавању климатских промена.
Текст: Милица Максимовић
Фото: Unsplash.com
