Све чешће имамо прилику да видимо како се људи опредељују да животињи улепшају живот. Одговорно власништво би требало да се подразумева, али немамо сви приступ корисним информацијама које би нам помогле како да будемо бољи према нашим малим пријатељима. Зато у овом тексту кроз разговор са др ветеринарске медицине Тамаром Вешић откривамо шта све треба да знамо пре него што се одлучимо да удомимо кућног љубимца.
Некада се жеља за удомљавањем коси са нашим могућностима и самим тим не можемо да пружимо животињи наш максимум. Неретко се дешава да неко одлучи да удоми кућног љубимца али нема представу шта то носи са собом. О свим проблемима, препрекама и одговорностима једног правог власника попричали смо са докторком ветеринарске медицине Тамаром Вешић, која се бави малом праксом те је константно у додиру са љубимцима, а такође је и власница два мешанца.Тамара је поред тога и професорка стручних предмета као и професионалне праксе у Средњој пољопривредној школи у Шапцу, те своју стручност у теоријском и практичном знању преноси на своје ученике.
Пре него што кренемо да размишљамо о удомљавању љубимаца, шта је кључна ствар коју треба узети у обзир?
Ако причамо о псима и мачкама морамо бити свесни одговорности коју носи удомљавање, уопште одговорно власништво. То подразумева да ми преузимамо бригу о једном живом бићу о ком ћемо бринути до краја његовог живота, значи оно без нас не може ништа, ни да једе ни да пије, ни да изађе напоље. Ако причамо о сензитивним категоријама паса или мачака са улице они имају посебну захвалност за то што смо им пружили, чак и кад су мали су захвални што смо им пружили дом и љубав.
Који су најчешћи изазови и одговорности на које морамо бити спремни?
Изазов је управо одвајање времена, лично време одвајамо да би се посветили својим љубимцима. Са друге стране, ми доста добијамо јер та размена између кућног љубимца и власника је непроцењива и то знају само људи који имају љубимце. Енергија између власника и кућног љубимца је лековита, они су једна обновљива изворишта прелепе енергије, а вероватно и ми њима.
Која је улога редовних ветеринарских контрола?
Оно за шта се ја залажем као доктор ветеринарске медицине је то да се доста пажње полаже на превентиву и то у моменту делује као скупља веријанта, али није. Напротив, много је скупље лечити. Јако је важно да се раде превентивни прегледи: да се чисте од паразита, заштита од ектопаразита(крпеља), редовна вакцинација, штитити их од заразе, добра исхрана и добри услови живота. Једноставно у добром и здравом окружењу и они су здравији и бољи.
Колико је важна избалансирана исхрана?
Исхрана је најважнија. Ми, нажалост, немамо времена да кувамо, а то је најбоље. Од добре и квалитетне хране зависи опште здравствено стање животиње. Грануле ту покривају један део, с тим да се ја ту не бих зауставила, ако пас жели да конзумира, постоји ту доста воћа и поврћа које они смеју да једу. Постоје и свеже намирнице које је добро укључити у исхрану, на пример јогурт је одлично средство за балансирање микрофлоре дигестивног тракта.
Како превазилазимо проблеме у понашању са животињом?
Љубав је једини пут за преваилажење проблема у сваком смислу, љубав у окружењу животиње је пола посла.
Како да одржавамо ментално благостање нашег љубимца, односно, за почетак, како га успоставити?
Често се код уличних паса и мачака јавља анксиозност са разлогом, тако да стрпљење, љубав, процењивање пса и корак по корак, без притиска, без наглих реакција да би пас стекао поверење. Посебно ако усвојимо старијег пса као што је био мој случај, треба времена да се стекне поверење, ево она мени сад безгранично верује. Остала је и даље неповерљива према окружењу, али према укућанима, а поготово са мном као вођом чопора, има безгранично поверење. Тако да само стрпљење, лаган темпо, упорности и постављање граница, као и са децом.
Како реаговати у случају здравствених проблема?
Пси су склони честим повраћањима и то често не мора ништа да буде, могу да поједу травку и да направе акутни гастритис и то није проблем ако се деси једном до двапут. Ако се то понавља, јако је важно у ком моменту се јављамо ветеринару и тај фактор времена је најважнији у исходу целе ситуације. Што се пре јавимо, веће су шансе да се реши проблем и да се заустави прогресија болести.
Шта је то што бистe истакли као најважније за оне који размишљају да удоме животињу?
Ја сам баш поборник усвајања паса као власница два мешанца. Чак и разумем људе који воле расне псе и то подржавам, али мој савет је да добро промисле пре него што их узимају, јер су то жива бића са озбиљним емоцијама, које могу доста да нам олакшају и улепшају живот.Заиста мислим да је то једно непроцењиво искуство и да речима не може да се опише пуноћа осећања између власика и животиње.
На крају овог разговора истичемо да се љубав према животињама не мери удомљавањем. Ако нисмо у могућности да се посветимо својим кућним љубимцима, онда њих лишавамо наше пажње, а нас предивног осећаја коју само наш кућни љубимац може да нам пружи, тако спречавамо размену енергије. Требало би да смо свесни својих могућности и ризика, у супротном поново бисмо гледали сценарио остављања кућног љубимца у азил.
Животиње нису играчке, оне исто имају осећања. Оне нас дисциплинују, развијају нам емпатију, помажу у невербалној комуникацији.
Текст: Анђела Грковић
Фотографије: Приватна архива Тамаре Вешић
Насловна фотографија: Unsplash
