Са професорицом књижевности, Аном Симић Ризнић, разговарамо о књижевности и њеном утицају на младе.
Књижевност је поред опште информисаности ствар личног развоја, која доприноси у сваком смислу : осим што доприноси општој култури и информисаности, књижевност утиче позитивно на лични развој сваког појединца. Нажалост у последње време читање се честo запоставља, што као последицу има све већи број неписмених, отежану комуникацију, неразвијену културу изражавања и све слабије развијено критичко мишљење. и као последицу има огромне проблеме данашњице. Проблеми се огледају у неписмености, лошој комуникацији, лошем изражавању а најгоре од свега неразвијеном способности за размишљање. У раније објављеном тексту видели смо да резултати анкете колико млади читају показују да интересовање још увек постоји, те да, иако би се могло претпоставити супротно, одређен број младих и даље разуме важност читања. Све ово теме су нашег разговора са професорком књижевности Аном Симић Ризнић.
На који начин књижевност богати вокабулар и како утиче на разумевање и повећање концентрације?
Тако што морате да читате књиге, како другачије. Наравно да помаже у разумевању.
У којој мери књижевност утиче на развијање емпатије?
Да, нека књижевна дела и имају за главну тему емпатију, али и генерално кроз историју, кад бисмо прошли кроз књижева дела, видели бисмо да се многа баве развијањем емпатије код људи. Све је направљено тако да у животу можеш да извучеш и добро и лоше; сад зависи како ти извучеш, али свакако да развија емпатију.
,,Књижевност је где идем да истражим највиша и најнижа места у људском друштву иу људском духу, где се надам да нећу пронаћи апсолутну истину, већ истину приче, маште и срца” Салман Руџи
Да ли сматрате да књижевност има ту моћ да подстиче промене у друштву?
Књижевност је некада била јако важна за промене у друштву, штавише негде је била и водећа. Пре су биле те револуције, па су говорили стихове на трговима, па у фабрикама, па кроз реализам су дочарали проблеме…Неки писци су имали водећу реч, водећа дела и означили су велике промене и афимарције нечега, али данас тешко. Ако причамо о Србији, али и генерално у свету – не. Књижевност више нема ту моћ, генерално уметност нема више моћ да мења.
Која књижевна дела која су некада покретала на промене бисте истакли?
Жанрови којима је представљено људско друштво су драма и роман. Роман 19. и 20. века. Владимир Мајаковски, Станковић,… Бранислав Нушић, на пример, свевремски размишља, његове комедије се и данас применити на дешавања…
Како гледате на то да књижевност може да пружи утеху и да продужи наду у кризним ситуацијама?
Па може, рекла бих нешто друго, али не смем. Било би стварно депресивно да кажем да не може, а онда нас неће бити убрзо. Мора да може, мора да постоји нада. Постоје и савремени писци који се труде да то спроведу и пруже ту наду. Оноре де Балзак и његов ,,Чича Горио” – он се баш потрудио да дочара то друштво у Француској у 19. веку. Што се тиче Руса, Фјодор Михајлович Достојевски ,,Злочин и казна” или рецимо ,,Браћа Карамазови” одлични су; потом Милош Црњански, Иво Андрић безмало кроз свако своје дело. Па сва та дела која су и пре настала могу да се прочитају и може да се извуче поука и да се примени нешто, али ако бих морала да издвојим некога, то је Џорџ Орвел – он је писао ван свог времена.
,,Јер, приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или на други начин не служе човеку и човечности” Иво Андрић
Често се прича о томе да млади више не читају, шта мислите о томе?
Није проблем у младима, већ у друштву у ком живе и начину живота. Ниси ти проблем јер си млад већ то што теби није усађено да читаш, није усађено од породице, вртића, школе… Али ако је теби усађивано, на пример: ,,Што би ти била будала и седела и читала 500 страна ако то има да се одгледа негде на интернету”, све је другачије. Кад смо ми ишли у школу, тога није било на интернету, ми смо ,,морали” читати књигу, али ми смо то желели. Кажем опет, то све иде из породице, није у младима проблем, нису они криви, нису ни бирали време када ће се родити.
Ако млади скроз престану да читају, неће ни постојати. Школско градиво се свакодневно сужава, скраћује, прилагођава младима, али се тако наноси и велика штета њима. Они су ускраћени за велика дела, на тај начин им се сужава и поглед на свет и живот. Постају маса погодна за манипулацију.
,,Пад књижевности указује на опадање нације.” Јохан Волфганг Гете
Какав је Ваш став о савременој књижевности?
У савременој српској књижевности има добрих писаца, ево скоро нас је, нажалост, напустио Горан Пeтровић – он је био одличан савремени писац. Ја волим да читам Дејана Стојиљковића, Владимира Кецмановића такође. Бојан Љубеновић најдуховитијепредставља друштвене прилике у данашњици. Хвала Богу још увек је жив Душан Ковачевић!
,,Зато што се почетак и крај књижевности сусрећу у миту” Хорхе Луис Борхе
Кроз причу са професорком Симић Ризнић сазнали смо који су проблеми у култури читања и како их решити – остало је на нама. Читање нам омогућава да се ставимо у туђе ципеле.Читајући јачамо концентацију, а то нам је данас потребно., све више се развија поремећај пажње међу младима, а нарочито међу децом. Излаз из тога би управо била усмерност на један садржај односно књигу, и да се искључимо од константног прилива различитих информација које нашу пажњу раскомадају и одвлаче је на сто страна.
Текст: Анђела Грковић
Фото: Приватна архива / Марија Ердељи
Насловна фотографија: Unsplash
