Лепота – прецењена ствар данашњице

Лепота је често идеализована и постављена као високи стандард, али да ли заиста дефинише нечију вредност? У данашњем друштву, фокус на спољашњој лепоти, може засенити друге квалитете који су једнако важни, попут интелигенције, емпатије и карактера. Кроз овај текст, истражићемо како прецењивање лепоте може ограничити нашу перцепцију и вредновање других људи.

Различите културе и епохе имале су своје дефиниције лепоте, на пример, у античкој Грчкој, лепота је била повезана са хармонијом и пропорцијама, док су у ренесанси уметници тражили да прикажу идеалну лепоту људског тела. Чак су и различите боје, облици и стилови били симболи лепоте у различитим временима.

Обзиром да су људи визуелна бића, те је наше чуло вида доминантно (90% спољашњих подражаја и информација примамо преко њега), визуелни идентитет а самим тим и спољашња лепота је увек била значајна, само су се стандарди лепоте мењали кроз време. Зато што, оно што квалификујемо као лепоту је социјално конструисано-друштвене прилике једног доба одређују наше идеје о лепоти. Лепота се одувек ценила, пре свега симетричност лица, јер то симболизује склад, равнотежу и здравље, што су квалитети које људе траже у потенцијалним партнерима још од праисторије. Отуда данас имамо експлозију хируршких захвата како би се стандарди лепоте нагласили. Да су наши преци имали исте технолошко-медицинске могућности као ми данас, вероватно би и они посезали за пластичном хирургијом.– истиче социолошкиња Жељка Ранковић.

Медији имају велики утицај на то како се лепота доживљава у друштву данас. Кроз рекламе, филмове, друштвене мреже, људи су изложени идеализованим сликама лепоте које могу створити нереална очекивања.

Како је данас доминантна медијска визуелна култура, спољашња лепота постаје императив.

Нашу саговорницу смо питали колико су млади свесни пролазности спољашње лепоте, да ли мисле да је она најважнија.

Данас све више схватамо да није, а ширење те свести дугујемо управо медијима који постају најзначајнији извор информисаности (пример: Black Lives Matter, нови Дизнијев филм о Малој Сирени. Оно што са сигурношћу могу да кажем, је да млади нису свесни колико су лепи, самим тим ни пролазности своје лепоте. Некада из клишеа произилазе основне истине попут ове “Младост је увек лепа.” Млади најчешће нису свесни своје природне лепоте јер је адолесценција процес у којем долази до интериоризације друштвених стандарда лепоте њиховог комбиновања са личним идејама, што је веома конфузан процес за младог човека, а неусклађеност тока овог процеса јесте извор несигурности младих у свој спољашњи идентитет.

Спољашња лепота може бити привлачна на први поглед, али је унутрашња лепота, коју чине доброта, самосвест, великодушност оно што никада не бледи и чини човека посебним.

Жељка наводи да млади још увек имају параметре разликовања спољашње и унутрашње лепоте које су им интериоризоване социјализацијом.

Млађе генерације су у процесу стицања знања и свести о разним феноменима, па тако и о природној лепоти. Да ли ће они ту свест стећи зависи од одраслих који их свесно или несвесно уче вредностима (родитељи, школа, медији).

Филозофи су имали много тога да кажу о лепоти. Платон је сматрао да је лепота одраз универзалних идеја, док је Кант истицао да је лепота субјективна и зависи од нашег доживљаја. Чак су и савремени филозофи истицали концепте.

Лепота није у лицу, лепота је светлост у срцу, рекао је Халил Џубран.

Текст: Милица Максимовић

Фото: Unsplash.com