“Музика може да промени свет”, говорио је чувени Лудвиг ван Бетовен. Свет је пун младих музичких талената који непрестано раде на свом таленту. Међу њима је доста талентованих, образованих и оних који сматрају да је музика њихов животни позив. Међутим, данас су музичари, углавном, занемарени у савременом друштву. Музика је чар за уши, душу и тело. Кроз историју, музика је била свакодневни део живота. Тако је и данас. Ниједан дан не може да прође без музике, било то класична, поп, реп или турбо фолк музика.
У Србији је доста младих и амбициозних музичара. Међу њима је и наша талентована виолинисткиња, Лана Зорјан. Ова петнаестогодишњакиња је својим маестралним умећем свирања виолине освојила срца многе публике.
Лана Зорјан свира виолину од своје четврте године. До сада је освојила преко 60 првих награда и лауреата на домаћим и међународним такмичењима у Аустрији, Шпанији, Шведској, Русији, Словенији, Чешкој, као и у многим другим европским државама. Лана је добитница једне од најзначајнијих признања из области класичне музике, а то је International Classical Music Award – ICMA 2024. у категорији “Discovery of the year” – откриће године.

Реализовала је 26 наступа као солиста са 13 различитих професионалних оркестара у 4 европске државе. Наступала је у Москви, Бечу, Будимпешти, Усти над Орлици, Мостару и солистичке концерте у Љубљани, Београду, Новом Саду, Суботици. Сарађивала са познатим диригентима као што су Томас Бауер, Тошифуми Канаи, Србољуб Динић као и многи други. Она је стипендиста Фондације “Musik & Jugend” из Лихтенштајна.
Учествовала је као најмлађи полазник двонедељног Мастер класа Стефана Миленковића (јул 2021. и август 2022. и 2023. ) где је на крају наступила на завршном концерту као солиста и као члан ансамбла који је предводио Стефан Миленковић.

Редован је студент Академије уметности у Новом Саду у класи проф. Стефана Миленковића, а на њен досадашњи музички и уметнички развој је највећи утицај имала проф. Ивана Аћимоски Жикић са Факултета Музичке Уметности у Београду и проф. Имре Лакатош са Академије Уметности у Новом Саду. Од шесте године свира на инструментима из колекције Уроша Жикића из Београда.
Лана похађа интензивне недеље код најеминентнијих светских професора виолине на Музичкој Академији у Лихтенштајну.
У овом интервјуу, Лана нам отвара врата у свој музички свет. Разговарамо о њеним музичким почецима, инспирацијама, изазовима и сновима за будућност.
Са својих 15 година си добила једну од најзначајнијих признања у области класичне музике, а то је International Classical Music Award у категорији „откриће године”. Како се осећаш поводом тог признања?
Искрено, још увек не могу да верујем и сваки дан проверавам на сајту ICMA-e да ли је моје име још
увек тамо. International Classical Music Awards – ICMA је једна од најпрестижнијих организација у
свету класичне музике која окупља музичке критичаре из целог света са основном идејом о објективности у вредновању резултата професионалних уметника.То је награда за професионалне музичаре у области уметничке музике, која се сваке године додељује у 10 специјалних категорија (животно дело, најбољи уметник године, млади уметник године, откриће године, најбољи композитор…) и 16 категорија за најбоље аудио и видео записе. Седиште је у Луксембургу, а номинације се предају сваке године за наредну. Академија за младе таленте из Лихтенштајна је мене номиновала за категорију Discovery 2024, једину награду до 18 година за коју они сваке године пријављују три млада музичара из целог света која свирају различите интрументе. Ове године је било укупно 375 номинација. За мене је сама номинација била највеће признање за рад, труд и посвећеност који улажем у виолину од када знам за себе. Послала сам два снимка, биографију, списак досадашњих награда и заиста нисам имала никаква очекивања. Жири чине музички критичари из 19 земаља, представници најутицајнијих медија у свету класичне музике (Deutsche Welle, Opera, Das Orchester, Papageno, Polskie Radio Chopin, Rondo, Unison…), а гласање је тајно и одвија се у више етапа јер се сужава круг номинација. ICMA је објавила финалисте 9. децембра, а коначни резултати су стигли 18. јануара 2024. Мојој мами се раније дешавало да се расплаче када бих ја освојила неко велико такмичење, али мени никада. Када сам чула да сам проглашена за Откриће 2024, први пут у животу сам се и ја расплакала од среће. Ова награда је за мене нешто што заиста никада нисам чак ни сањала да могу да остварим, али је уједно и потврда да се посвећен и дуготрајан , често и исцрпљујућ рад, на крају исплати далеко више него што мислите да је уопште могуће. Изузетно сам захвална директору Лихтенштајн музичке Академије, проф. Дражену Домјанићу који је препознао моје квалитете, видео потенцијал у мом свирању и дошао на идеју да ме номинује заједно са осталим феноменалним кандидатима.

Од када свираш виолину и шта те је привукло том инструменту?
Са виолином сам почела да се дружим са непуне 4 године. Још као бебу, мама ме је водила у оперу да слушамо тату на представама, тако да сам врло рано била упозната са звуком симфонијског оркестра у коме ме је од првог дана највише очарао звук виолине. Јако мало сећања имам из тог раног детињства, али се сећам маминих ученика, тј.њених часова. Молила сам је да и мене учи, али била сам још мала и није било тако маленог интрумента који би мени одговарао. Када ми је мама донела најмању виолину тада у Србији, тзв. тридестдвојинку, мојој срећи није било краја. Та слика ми јасно стоји као једна од најлепших успомена из најранијег детињства. Почели смо да се играмо, свирамо песмице по слуху, али мене је све то јако занимало и врло брзо сам почела да се поистовећујем са виолином и сценом. Већ са 5 година освојила сам максималних 100 поена и прву награду на Међународном такмичењу Фантаст у категорији деце до 9 година. Моји родитељи су се увек трудили да сваки концерт или путовање на такмичење уклопе са неким другим активностима, у овом случају посету дворцу “Фантаст” и ергели коња. Још наредне три године сам ишла на то такмичење и иако сам сваки пут добијала максималних 100 поена и малу новчану награду, мени је најдража успомена била јахање коња и дивна природа на Фантасту.

Имаш ли неку омиљену композицију коју волиш да свираш?
Од омиљених композиција које тренутно свирам је свакако Равелов:Циган јер сматрам да ми дело савршено лежи и могу да искажем на сцени сву харизму кроз њега. Од композиција које слушам омиљене су ми : Брамсов Концерт за виолину бр.1, Чајковски: Фантазија „Ромео и Јулија“ и Прокофјев: Соната за виолину бр.1.
Где си све наступала до сада? Постоји ли неко позориште или
концертна дворана у којој сањаш да наступиш?
До сада сам наступала у Лихтенштајну, Бечу, Москви, Прагу, Скутечу, Усти над Орлици, Хаскову, Охриду, Будимпешти, Љубљани, Пирану, Крижевцима, Винковцима, Бјељини и градовима у нашој земљи. Сан ми је да у будућности што више наступам у великим светским метрополама и најлепшим концертним дворанама.

Како усклађујеш музичку каријеру са школовањем и свакодневним животом?
С обзиром да сам ја већ у првом разреду основне школе почела да се такмичим ван наше земље и да доста времена проводим на путу и највише у везбању , моји родитељи су покушали да надју неко компромисно решење да се што квалитетније образујем, а ипак да имам довољно времена да се посветим виолини. Често се дешавало да на путу у колима или авиону радим домаћи или учим за неки контролни који би ме чекао чим се вратим. Није било лако, али управа основне школе „Прва војводјанска бригада“ је урадила све што је било у њиховој моћи да ми максимално изадју у сусрет и створе што повољније услове за школовање у специфичним околностима. Већ после 6 разреда основне школе уписала сам први разред музичке школе „Исидор Бајић“, тако да сам упоредо завршавала седми основне и први средње, односно осми основне и други средње. А онда је моја проф. Ивана Аћимоски Жикић дошла на идеју да упишем Академију код проф. Стефана Миленковића како би се што боље развијала и максимално искористила ту невероватну могућност да систематично радим са врхунским и светски реномираним професором у свом граду. С обзиром да сам била тек у другом разреду средње школе, једини начин да стекнем право изласка на пријемни испит био је да полажем на Академији 8 дифернецијалних испита који обухватају градиво целе средње музичке школе и општег смера у гимназији. У том моменту је деловало као немогућа мисија, али уз мали тим сјајних професора који су ме спремали успела сам да све положим и да сткнем право да равноправно изадјем на пријемни испит са свим осталим кандидатима који који су имали завршену средњу школу. Све се тако брзо десило да се још навикавам на студентски живот који ми невероватно прија и испуњава ме. Колеге су све бар 4 године старије од мене, али су ме прелепо прихватиле и осећам се међу њима јако пријатно и испуњено. Не могу да Вам опишем колико ми значи њихова искрена подршка и радост када чују за неки од мојих успеха. Професори на Академији имају огромно разумевање за моја путовања на концерте и такмичења и максимално ми излазе у сусрет и подржавају ме.

Какве су твоје музичке амбиције за будућност?
Мени се толико тога остварило за јако кратко време да се искрено осећам као да сам рођена под срећном звездом. Моја велика жеља је да будем солиста са ангажманима по целом свету, да свирам у великим концертним дворанама са сјајним оркестрима и полако тај сан се остварује. Дугачак је и тежак пут ка солистичкој каријери и данас јако ретко ко заиста живи само од тога. Наравно да бих волела када стекнем довољно знања и искуства да предајем на некој угледној Академији и активно учествујем у развоју младих талената као што су моји дивни професори то радили са мном. Да није било проф. Имре Лакатоша са Академије уметности у Новом Саду, проф. Иване Аћимоски Жикић са Факултета музичке уметности из Београда и сада проф. Стефана Миленковића, не бих ни ја сада била овде где јесам. Надам се да ћу једног дана и ја помоћи неким младим талентима и извести их на пут као што су мене моји професори.
Шта би поручила младим људима који се желе бавити музиком?
Бавити се музиком апсолутно није лако али је једна од најлепших ствари које ми као људска бића можемо да радимо. Из мог угла, имати ту привилегију да се бавите уметношћу која је базирана на преношењу приче неког композитора и његовог дела са вашим сопственим емоцијама слушаоцима. Управо из тог разлога је та љубав за оно што радите потребна. Као и за било коју другу професију, много ће те више уживати да радите нешто ако то волите. Тим речено, сматрам да ако се заиста видите као уметник у будућности и ако вам је то сан, трудите се што више да постане реалност. Увек ће бити тешких момената, нпр. као да се пењете уз планину – никада неће бити сасвим равно и лако али сви они који планинаре, то раде да би уживали у истом и јер то воле. Све се дешава са разлогом, па тако и неки тежи периоди који ће касније бити од великог значаја у развоју једног уметника. Будите позитивни и уживајте у магији ове гране уметности!

Да ли је талент предуслов за успех или се музичка вештина може
стећи уз пуно рада и вежбе?
Таленат је предуслов, али је систематичан рад и преданост једини рецепт за успех. Таленат Вам помаже да брже савладавате неке препреке, али без рада нема резултата.
Које су ти омиљене активности поред музике?
Волим да кувам и стално истражујем неке нове рецепте. Уживам у игрању са мојим мацама и генерално обожавам животиње, волим да цртам, хеклам и дружим се са себи блиским младим људима. Уживам у дугим шетњама и много волим да путујем и упознајем нове културе.

Како видиш себе за 10 година?
Прошле године у ово време сам била ученик другог разреда средње школе и упоредо завршавала осми разред основне школе. Нисам ни сањала да ћу за пола године , исти дан када моји другари полажу завршни испит у основној школи, ја полагати диференцијалне испите и пријемни испит на Академији уметности! А најмање да ћу постати редован студент у класи нашег светски прослављеног виолинисте, сада мог професора Стефана Миленковића. Рад са професором Миленковићем је за мене право остварење снова и осећам да уз његову подршку заиста могу да остварим све што испланирам. Он као да има неки чаробни штапић којим јако брзо и ефикасно решава све проблеме на које наилазим у програму. Поред тога ми пуно помаже на психичкој и емотивној припреми за сцену и све изазове са којима се срећем сваки дан. Ја сам перфекциониста и то ме често мучи и спутава. Професор Миленковић ме снажно и свакодневно подржава и улива самопоуздање које је кључно када се нађем на концертном подијуму или такмичењу. Он је једна од врло мало особа које познајем, а који је увак насмејан и пун позитивне, креативне енергије коју шири и на све око себе. Када ме питате где се видим за 10 година тешко ми је да препоставим која ме све изненађења чекају. Тако да могу да кажем само да се надам да ћу истрајати на путу на коме сам тренутно и да ћу у свему томе знати да уживам и будем искрено срећна.

Лана Зорјан је подсетник да је талент само део приче. Њена преданост, рад и страст према музици су оно што је чини правом младом уметницом. Ова прича је инспиративна за све оне који желе да следе своје снове и остваре свој пуни потенцијал. Њена музика је подсетник да је лепота и радост свуда око нас, само треба да знамо где да их пронађемо. Можете и посетити њен сајт lanazorjan.com.
Милош Влаховић