И овог марта се питамо да ли ће нас задесити температурни ролеркостер или ће март прохујати тихо, нечујно без вета али и без сунца. Стара изрека каже да Баба Марта уме да изненади и да буде зубата а неретко се дешавало да нас и завеје. Иако ми већ од 8. марта са првим букетићем у рукама, желимо да скинемо пролећну јакну, ипак је март променљив весник раног пролећа и то званично тек крајем марта.
Да ли смо чули за Баба Марту
Ујутру је увек прохладно за оног ко рано иде на посао и чека превоз – мора да се слојевито обуче исто као да је октобар или фебруар. Већ око поднева сунце тако јако угреје да већ јакнице, мантиле носимо преко руке. Наравно наочаре за сунце су нам обавезне. Увече опет је прохладно а предвечерје тихује, док топлина дана подсећа на пролеће. Да ли ће овај март бити Баба Марта која ће нас ситно завејати или ће бити топла права Мила Марта? Увек је променљиво, такорећи нестабилно време у марту али је то месец ког жељни очекујемо, јер нам доноси промену годишњег доба ком се радујемо. Расположење се мења на боље, баш као и време, како се облаци разведравају, тако и наше мисли. Енергија је повезана са природом и утиче на наше биће и на наш ум.
Да ли је Марта весник пролећа?
Већ 20. – ог марта почиње нам драго годише доба Пролеће и ми га чекамо како каже изрека “ко озебло сунце”. Зима има своје чари али уме да се одужи, отегне, да буде магловита, мразовита, тмурна, сетна, меланхолична, чак депресивна. Зато већ после новогодишњих и божићних празника нисмо више заинтересовани за пахуље и жељни смо сунца, мора, зеленила, плаветнила, природе која се буди, цвркута птица, жубора потока. Снег нам је романтичан када је хладно, када ватрица гори, када дрва пуцкетају, када се окупљамо око јелке да отворимо поклоне, када се санкамо. У тим чарима се такође ужива али све се мења у круг, једног се годишењег доба заситимо, другог ужелимо и све у круг. Живот иде, природа се буди па иде на спавање, исто као и ми људи.
Прве висибабе пробијају се кроз шумско грање
Висибабе, цветају у шуми чак и испод снега од јануара до марта. Према веровању, висибабе су Еви биле поклон од анђела. Од марта до априла цветају и прелепи зумбули који су најтраженије пролећне цвеће. Тако је природно и ретко се може видети у гламурозним букетима али је букетић зумбула из природе убран свеж као роса, једар, уцветао розе, плаво или бело – најлепши дар природе.
Висибабе су од давнина познате као весници пролећа јер их људи доживљавају као први цвет који се појављује после зиме, често и током зиме, док се снег још није отопио. Висибаба припада породици суноврата, најчешће је самоникла и најраније пролећно цвеће. У преводу имена цвећа је млеко и цвет – млечно цвеће. Народни назив Висибаба је вероватно добила због цвета који је погнут попут старе бабе.
Већ крајем марта пробудимо своје тело, свој ум, енергију и своје срце. Осетимо нови дашак природе, њен зов на релаксацију, уживање, надање , веру и радост. Процветајмо и ми заједно са пролећем и препустимо се природи која најбоље лечи, храни и окрепљује, оживљава, оплемењује. Живимо пуним плућима, похитајмо кроз март отвореног срца пуног љубави!
Сузана Марјановић
