Последњих деценија смо сведоци напретка технологије у сваком смислу те речи. Претходних тридесет година, људи су развили интернет, информатичке технологије, генетско инжењерство, нове лекове, вакцине, соларну енергију, електрична возила, вештачку интелигенцију… Ово су само неки од примера колико је свет напредовао. Међутим, иако смо развили науку и технологију, да ли смо развили више људскости међу нама?
Сви смо ми јединке са јединственим умом и свако је личност сама за себе. Углавном, самостално доносимо одлуке за које мислимо да су најбоље за нас. С друге стране, у неким ситуацијама, већина пита себе “Шта ће ми околина рећи?”. Друштво је постало веома сурово. Данас ретко можемо срести некога ко ће нас пристојно саслушати и који ће са разумевањем прихватити наш став о нечему. Где нам је нестала емпатија за друге?
Свет без емпатије је свет без душе.
Нелсон Мандела
У речнику српског језика, емпатија значи “уосећавање”, “уживљавање” у туђа емоционална стања, мишљења и понашања. Међутим, емпатија не значи саосећање са неким, већ та два појма имају потпуно два различита значења. Саосећање значи да човек успева да се поистовети са нечим што се другој особи дешава, без да има увид у најдубља осећања и мисли те особе. С друге стране, емпатија значи да се потпуно идентификујемо са особом, са тим шта она осећа и да та иста осећања и ви осетите. Без емпатије, љубавне везе остају емотивно празне. У пријатељском односу, без емпатије немамо представу о томе како се наш пријатељ осећа.
Емпатија је емотивна реакција која је у већој мери одговарајућа за ситуацију у којој се налази друга особа, него за сопствену.
Мартин Хофман, психолог
Мартин Хофман је дефинисао у својој књизи “Емпатија и морални развој” пет основних начина за исказивање емпатије:
1. Мимикрија
Мимикрија је интересантна зато што се она налази у самој основи емпатије, чинећи њену суштину. Једна особа ће опажати експресивност друге особе, имитираће је, па ће мозак издејствовати да посматрач осећа исто што и особа коју посматра.
2. Класично условљавање
Класично условљавање је важан механизам за развој емпатије у најранијем детињству. Он дефинише емпатију као облик невербалне асоцијације између мајке и детета. Мајчин осмех и сигурно држење бебе стварају пријатно окружење које повезује са онаима. Ово физичко условљавање важи за позитивне и негативне емоције.
3. Директна асоцијација
Директна асоцијација сигнала присутних у ситуацији човека коме се дешава непријатност резултира појавом осећања која одговарају осећањима жртве. Пример је дечак који посматра друга који се посекао. Поглед на крв или звук плача подсећају га на сопствено искуство са повредом, изазивајући емпатијску узнемиреност и жељу да помогне повређеном.
4. Посредована асоцијација
У овом начину исказивања емпатије језик има улогу посредника. Тада је језик једини извор информације о узнемирености друге особе. На пример, уколико добијете писмо у коме вам друга особа описује шта јој се догодило и како се осећа, та емоционална узнемиреност, коју вам неко преноси само путем језика, а није физички присутан, може код вас такође пробудити емпатију.
5. Преузимање улога
Потребан је велики степен емоционалне интелигенције и когнитивних способности да бисте могли да се ставите у туђу позицију и замислите како се друга особа осећа. Постоје две врсте преузимања улога: усмерено на себе, када људи могу замислити како би се сами осећали у истој ситуацији; и усмерено на друге, када се директно усмере на жртву и замисле како се она осећа.
Психолози наводе да се деца рађају са способностима емпатисања, док се емпатија развија кроз живот. Беба већ првих дана развија емпатију кроз дељење емоција са својом мајком. Када су у питању мала деца, они често сами заплачу кад виде блиску особу да плаче, исто тако се смеју или плаше кад присуствују таквим реакцијима у непосредној околини. Неки психолози сматрају да се емпатија развија тек око шесте или седме године живота када дете озбиљније развија когнитивне способности.
Постоје особе које имају страх од показивања емпатије. Потребно је да препознате, признате и адекватно испољите своја осећања како бисте разумели и делели емотивно стање неке друге особе. Емотивна интелигенција захтева да будете емпатични не само према другом, већ и према себи. Због тога је веома важно да отворено покажете своје емоције, иако постоји страх од тога. Сви страхови могу да се превазиђу временом, трудом и радом.
Само онај ко воли и познаје себе, може заволети и упознати друге. Међутим, сигурно сте се срели са људима који су изузетно негативни, али су то особе које су из ближег окружења и не можете их избећи. То што поседујете способност емпатије не значи да сте принуђени да саосећате са сваким ко је навикнут да на свет гледа из негативног угла. Не смете заборавити на себе и своју перспективу. Када закључите да осећања других почињу да утичу на вас и да црпе вашу енергију, нарочито негативна осећања, логичан след догађаја је да ћете се дистанцирати од таквих људи. Један од кључних елемената еволутивне промене човека као друштвеног бића свакако је развијање свести о другима. У саставном делу људског бића јесте способност саосећања, могућност да себе замисли у некој другој ситуацији у којој се нашао неко други.
Не треба судити, требало би да разумете.
Ернест Хемингвеј
Људи су најчешће само неми посматрачи када гледају другу особу која се налази у некој врсти опасности или има одређени проблем. Такав модел посматрача води нас до моралне дилеме у оквиру које се јавља емпатијска узнемиреност.
Људи из искуства уче да помагање другима доводи до тога да се добро осећају. Схватамо да помоћ коју пружамо некоме доводи до позитивног осећања и личног задовољства. Емпатија доприноси просоцијалном понашању, а у стању је чак и да смањи агресивно понашање.
Без емпатије не би постојало пријатељство, а ни љубав.
Прави пример емпатије је када деца и одрасли својим трудом и залагањем раде на томе да помогну другој особи, било то емотивно или хумантиарно.
Један од најзанимљивијих самосталних експеримената емпатије је урадио чувени енглески књижевник Џорџ Орвел који је, желећи да открије какав је живот људи са друштвене маргине, обучен као бескућник живео на улицама са скитницама и просјацима.
Тако је настала једна од његових најбољих књига ,,Нико и ништа у Паризу и Лондону“ где је Орвел тек на основу сопственог искуства могао да закључи и пише о животу људи у чијој кожи никада није био, у овом случају људи који живе на улици. Чак је и развио пријатељства са некима од њих и то је сматрао најбољим путовањем у свом животу.
Схватио је да нас емпатија води добром, чинећи нам добро и чинећи нас бољима.
Прошетај миљу у мокасинама другог човека, пре него што га искритикујеш.
Стара изрека Индијанаца
У којој год ситуацији да се нађете, имајте на уму да је најбитније сачувати прво себе да бисте могли да помогнете неком другом. Само ако се ви добро осећате, може бити од користи и вашем партнеру, детету или пријатељу да преброди тешке ситуације или да се заједно радујете срећним околностима.
Милош Влаховић
Фотографије: Unsplash.com
