Филм „Недеља“ премијерно је приказан 17. јануара у Арени Синеплекс, а од 18. јануара на редовном је репертоару у биоскопима широм Србије.
Биографским остварењем „Недеља“ , редитељ Немања Ћеранић, продуцент Владан Анђелковић и сценариста Стефан Бошковић створили су визуелни печат који отвара прозор у душу и живот Џеја Рамадановског, откривајући слојеве његове личности, борбе и уметничког наслеђа.
„Недеља“ није само портретирање Џеја као уметника, већ нам открива и душу Доњег Дорћола – места на коме је Џеј одрастао и са којим је срастао. Како нам је објаснио редитељ Немања Ћеранић, ово је прича и о заједници која је обликовала и била обликована његовим присуством.
Филм прати аутсајдера са улице који постаје један од најпознатијих певача у Југославији. Период који смо обухватили је најзанимљивији и на неки начин не толико познат широј јавности. Било је изазовно. Разговарали смо са његовим пријатељем и било је разних прича које су страшно занимљиве, почев од његовог живота у дому, до изласка на улицу, преко уласка у шибицарење, прве љубави. Ту је и прича о томе колико је његов брат Џамба, као и цела дорћолска екипа која је била око њега, утицала на његов живот – да Џејев живот постаје рефлексија у његовој песми.
Велики изазов током рада на самом сценарију био је пронаћи дечака који ће интерпретирати Џеја и његово одрастање. Како је објаснио редитељ Немања Ћеранић, малог Алена Селимија приметиле су колеге из редитељске канцеларије, а које су једном приликом боравиле у једном од ресторана у Скадарлији, где Ален често продаје руже. Аленов музички таленат који је показао на кастингу, “пресудио” је да прође кроз радионице глуме и добије прилику да гради Џејев лик.
Иако је улога малог Џеја била тешка и захтевна за дечака његових година и упркос томе што није знао да чита, Ален је уз братовљеву помоћ, али и мотивацију глумца Ивана Јевтовића који је кроз радионице припремао и вршио селекцију малишана „успео да савлада читав уводни део, трећину целог филма“, како је Јевтовић објаснио. Ален је на аутентичан начин дочарао тешко одрастање ромског детета како у дисфункционалној пордици, тако и поправном дому и искуства са којима се Џејев лик борио на Дорћолу.
Било је тешко, шест месеци сам се спремао, учио текст. Правио сам грешке које су се понављале много пута. Али успео сам. Нисам имао трему, рекао је Ален Селими.
Улогу једног од најомиљенијих певача на нашим просторима, храбро и самоуверено изнео је Хусеин Алијевић Хуса, Џејев дугогодишњи блиски пријатељ. Иако, како је нагласио на премијери, није ‘школован’ за овај глумачки подухват, Хуса је из поштовања и љубави и темељног познавања Џеја створио емотивно сведочанство једног дорћолског уметника, чиме је показао да је “човек најбољи у ономе у шта је сигуран”.
“Стојим поносно иза овог пројекта данас са осмехом, али заиста, нисам се толико смејао годину дана, јер сам био сконцентрисан на ову тешку улогу. Плакао сам на наш сценарио, имајући у виду да је све то заправо истина. Врло су мали моменти фикције у овом филму и мислим да је то управо оно што публика осети. Шта год да радиш и у какву год машницу да упакујеш нешто, публика осети шта је спаковано, а шта је истина. Овим филмом добили смо праву базичну истину из које излази та нека Џејева емоција. Као човек, уметник и неко које са Џејем одрастао, презадовољан сам, али и захвалан што је ово све овако испало. Ја сам много зрелији човек, а у себи имам и даље капацитета да донесем и данас неку револицију”, истакао је Хусеин Алијевић Хуса.
Џеј је Хусу, некадашњег фронтмена денс групе Beat Street, увек хвалио, како је на премијери објаснио.
И кад нисам био тако добар, он би умео да каже ‘ма браво бре, кидаш!’ Сада, мислим да би био фрапиран. Заправо, та нека сета коју осећам сада када је све ово готово, долази из тога што бих јако волео да је међу нама, да гледа овај филм. И да могу заиста из његових уста да чујем: ‘о бре Џони, бре, бољи си Џеј од Џеја!’ Јер, ми имамо пуно блискости. Пуно конекција имам са Џејевом душом на првом месту, са њим као уметником, као човеком. Тако да сам се трудио да свим тим конекцијама са њим, дам на значају у овом филму.
“Ја видим њу, Марину коју сам много добро познавао. Ти си сад моја Марина, ја сам твој Џеј и то ће од сада па доживотно остати тако”.
Ово је анегдота коју је испричала глумица Милица Јаневски за Омладинске новине на новосадској премијери. Жена која је оставила снажан отисак у филму тумачећи улогу Марине Туцаковић. Марина је била креаторка Џејевог “музичког иденитета” и једна од најцењенијих текстописаца. Иако је рад на филму изискивао доста одговорности и изазова, Милица је “оживела” читав тај однос између музичара и творца, односно својом глумом допринела је емоционалном богатству филма, дубини и повезаности која је произлазила из сарадње између Марине и Џеја.
Марина је била врло аутентична жена која нас је, нажалост, напустила релативно скоро. Редитељ Немања и ја, трудили смо се да некако нађемо меру њеног представљања, да то не буде карикатура или имитација, него да пробамо да ухватимо њен занимљив и узбудљив дух. Велики траг је оставила у нашем народу, рекла је Милица Јаневски.
Да песма као уметнички израз, може бити део промене, у овом случају живота на маргини, објаснила је Милица кроз ову улогу.
Песмом, која је саставни део живота, много је некако лакше да се дође до неке поруке, или се порука лакше прими у човека кроз музику. Мислим да садржај тих текстова које је Марина конкретно написала за Џеја су итекако имали утицаја. Заправо, на сваку његову песму може да се направи филм. Све је то имало неку дубину, што нам сад мањка у садржају и времену у коме живимо.
Тај склад између Марине и Џеја резултирао је хитовима међу којима се издвајају “Недеља”и“Животе, жено без морала”. Глумац Иван Јевтовић је кроз ангажан у овом филму осетио дубину и снагу Џејеве музике, са којом раније није био много упознат, како је нагласио на премијери.
Као рокенролер и као блузер, ја сам се упознавао са том музиком читајући сценарио, захваљујући Немањи. Песма која је ушла у филм као веома битна – “Тешко је живети”, сјајно је приказана у овом филму и то је прави блуз. Нешто што настане из ‘муке’, кроз то се види вредност фантастичног односа – када брат даје такву песму, кроз блуз, то је та песма.
Када су у питању утисци публике, Јевтовић је на премијери у Новом Саду јавно изразио захвалност и дивљење редитељу Немањи Ћеранићу истичући запажање једне његове студенткиње након премијере филма у Београду.
На првој години факултета дао сам задатак да на крају семестра гледају филмове и Сара Остојић послала је фантастичан текст који указује на нешто о чему честитам Немањи, а то је да постоји сцена у дому у коме се дешава да Секси – музичар из Црног церака страда (да не откривам много) и то је толико битно у овом тренутку када нација још има врло проблематична сећања на све што се дешава. Да је човек смислио да помоћу некога ко је симбол који је идол младих људи, али не због тога да би дошли да гледају филм, него да виде да је Секси неко ко се жртвује, уметнички гледано, да је то прави доказ – да се ради о једној антологијској сцени, за коју сам сигуран да ће се препричавати.
Недеља није естрадна прича, схватамо након премијере, а што је и сам редитељ истакао. Ова прича се не завршава музиком, завршава се филм. Али све што ће да уследи после, како је Ћеранић рекао, је оно што се зна у филмском смислу. Ово је, дакле, филм о једном времену, двојици браће – Џеју и Џамби и два различита смера.
“Имамо Џамбу, који је један од највећих и најпознатиих криминалаца на Дорћолу, неко ко има славу, све што жели у том неком смислу. И Џеја, који је његов брат и који жели да достигне неки успех и неку славу, али не зна како. И он то кроз његов дар успева. Шта то значи? То значи да њих двојица утичу један на другог, тако што Џамба Џеју прави песму и инспирише га, где долази до неког потпуног заокрета. Неко ко је био потпуни аутсајдер постаје нешто што није очекивао, захваљујући свом дару. А Џамба, који је имао такву предиспозицију, талентован у музици и свему, завршава у криминалу и на неки начин нестаје без трага. И у том смислу је прича о две различите судбине и два брата која су обојица даровита, али су изабрала два различита пута”, истакао је редитељ Немања Ћеранић.
Џејева аутентичност, скромност и осећајност памтиће се. Као и његово схватање које смо често имали прилике да чујемо у медијима и гостовањима, а то је да онај који никада није заплакао, тај има сумњиву вредност. Џејева емпатичност и сензитивност остаће кључне нити које ће повезивати њега као изузетног уметника и човека са публиком, људима генерално.
“Био је прескроман човек за све своје капацитете и за ту звезду коју је постигао. Предобар човек кога новац није искварио, већ му је заправо само помогао да ту своју доброту покаже. Имао је тешко одрастање, био је принуђен да се сналази са шибицарењем. Оно што ја знам, а имао сам прилике да сазнам од пријатеља који су око њега били цео живот, је да он никада није крао, нити учинио некоме нажао. Био је преемотиван, што смо нарочито примећивали пред крај његовог живота – умео је често да заплаче у емисијама. Ту његову емоцију пре тих неких момената у емисијама, имали смо прилике да чујемо у свим његовим песмама”, закључио је Хусеин Алијевић Хуса.
У главним улогама заиграли су: Хусеин Алијевић, Ален Селими, Марко Јанкетић, Стефан Вукић, Алексеј Бјелогрлић, Ана Пиндовић, Милица Јаневски, заједно са многим другима. Сценарио је дело Стефана Бошковића, док режију потписују креативни Немања Ћеранић и Милош Радуновић. Звучном увиду у душу филма – Александар Радуловић Фута, кога у филму тумачи Златан Видовић, допринео је Александар Радуловић Фута. “Недеља” је настала у продукцији Peliculе и Телеком Србије и подршку Филмског центра Србије. Посебну ноту додала је и Светлана Цеца Ражнатовић изводећи песму “За крај”, коју је написала Марина Туцаковић.
Како би се постигао звук Џеја Рамадановског и обликовао Хусеинов глас, у песмама које нису биле ауторске, коришћена је вештачка интелигенција. За песме “Недеља”, “Зар ја да ти бришем сузе?” и “Тешко је живети”, у филму су се користили оригиналне снимци, односно Џејеве изведбе.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Марија Ердељи
