Поред свакодневних сусрета са највећим светским писцима и делима, најчешће из eнглеске, италијанске, немачке или руске књижевности, ретко се одлучујемо да читамо дела писаца који долазе из земаља које су мање позната по књижевном стваралаштву. Зато овога пута одабирамо да разговарамо са др Вирђинијом Поповић, професорком на Одсеку за румунистику на Филозофском факултету у Новом Саду, која ће нам приближити свој рад и румунску књижевност.
Осим што сте предавачица на Филозофском факултету, пишете и књижевне критике, а неретко се ваш рад везује и за различите врсте уметности. Где проналазите инспирацију?
Одувек сам себи нашла неку занимацију, учествовала сам на разним такмичењима рецитатора, играла у позоришту, била суфлер у позоришту, писала песме за разне часописе, радила на радију, на телевизији… У последње време сам пронашла себе у писању књижевне критике на румунском језику за разне књижевне часописе. Не могу да кажем да тражим инспирацију за неке моје радове, јер за књижевну критику нам треба само књига или дело неког писца па да кренемо да пишемо.. Такође, ту је потребно знати контекст настајања тог дела, ко је тај писац, ком правцу или генерацији писаца припада, ко је све писао о њему, и наравно субјективно виђење тог дела који се анализира. Ако не познајеш све наведено, нећеш ни имати инспирацију да напишеш књижевну критику/ есеј или неко научно дело.
Колико су млади заинтересовани за румунску књижевност?
Морамо најпре да направимо разлику између румунске књижевности из Румуније и румунске књижевности из Србије. Румуни у Србији су мањина, па је ова књижевност другачија од оне у Румунији. Она је настала ван Румуније, на њен развој утицале су разне друге културе, најпре других југословенских народа па затим осталих мањина са којим је стигла у контакт. У Румунији се мање зна о румунској књижевности из Србије, али не значи да је непозната. О њој се пише, али у мањој мери него о оној из Румуније. Мање се чита румунска књижевност из Војводине и за то постоји више разлога: први је незаинтересованост да се чита на румунском језику, други разлог, доступније су им књиге на српском или енглеском језику. Млади у Војводини су билингвални, па често у комуникацији користе језик средине, а мањински језик користе само у кругу породице. Не знам шта би требало да се промени, како би млади у Војводини читали румунску књижевност. С друге стране, румунска књижевност из Румуније се чита, преводи, критикује, промовише у иностранству на сваком кораку. Она је све више преведена на страним језицима, додуше највише на шпанском, енглеском и италијанском језику, али у последње време румунска књижевност се преводи и на српски језик. Нова генерација преводилаца је веома продуктивна, преводе се углавном награђиване књиге и за превођење румунске књижевности у Србији, Румунија улаже пуно новчаних средстава и организује разне конкурсе и пројекте које имају за циљ превођење, штампање и промоцију румунске књижевности у иностранству, што, чини ми се да то Србија ради у мањој мери.
Да ли можете направити паралелу између српске и румунске књижевности?
Постоје и сличности и разлике између српске и румунске књижевности. Румунска књижевност (она из Румуније) је продуктивнија јер је пише много више људи (у Румунији, Републици Молдавији, Србији и у расејању), док је српска књижевност мања, али је веома квалитетна. Постоје у обе књижевности врхунска дела, која се могу ставити раме уз раме са најпознатијим светским делима. Иако је српска књижевност имала нобеловца док румунска није, не можемо да направимо квалитативно поређење јер обе књижевности спадају у европске књижевности које су мање познате од енглеске, шпанске, италијанске, руске или немачке књижевности.
Шта румунску књижевност чини специфичном?
Од најранијих почетака румунске књижевности у Војводини, у петој деценији прошлог века, њени промотери су се афирмисали, прво белетристиком, затим и књигама других жанрова (књижевна историја, књижевна критика, речници писаца итд.). У издавачкој кући „Либертатеа“ објављено је до данас више стотина наслова, међу којих највише има објављене поезије и романе, али и монографских дела и антологија које заокружују ретки али јединствени и специфични књижевни феномен, румунску књижевност из Војводине. Ова је књижевност, захваљујући познатим именима румунских писаца, ушла у опште румунски и европски књижевни круг, пулсирајући у истом ритму са многим другим мањинским литературама из Војводине и са литературом већинског народа, непрестано утичући једна на другу и обогаћујући своју форму и садржај.
Ког румунског књижевника бисте препоручили нашим читаоцима?
Ако је потребно да препоручимо српској читалачкој публици неког румунског писца, могу првенствено да препоручим следеће румунске писце из Србије: песнике Славка Алмажана, Јоана Бабу, Јоана Флору и Павела Гатајанцуа итд. Препоручила бих, затим следеће румунске писце из Румуније: Мирчу Картарескуа, Лучијана Благу, Никиту Станескуа, Михаја Еминескуа, Марина Сорескуа итд.
На који начин наши читаоци могу да се упознају са румунском културом и књижевношћу?
Српски читаоци се могу упознати са румунском културом сваке године на Међународном сајму књига у Београду али и на Међународном салону књига у Новом Саду. Затим, поједине издавачке куће у Србији објављују румунска дела, о којима се пише у српској публицистици. Што се тиче румунске књижевности у Србији, издавачке куће на румунском се налазе у Панчеву и Зрењанину па су ове књиге свима доступне. Ако заиста неко жели да се упозна и да истражи румунску културу и књижевност, може уписати Одсек за румунистику на Филозофском факултету у Новом Саду где предајем историју румунске књижевности и румунску културу у оквиру предмета Рецепције регионалне културе и уметности у европском контексту. Постоји велика интересованост за истраживање румунске културе међу културолозима, али и међу студентима који студирају румунски језик и књижевност са другом романском филологијом.
Разговарао: Данило Поповић
Фотографије: Приватна архива
Насловна фотографија: Unsplash
