Новогодишњи и божићни празници за много младих особа представљају период када се они у потпуности могу опустити и предати празничној чаролији. Међутим, шта је са онима којима та атмосфера не прија, шта они осећају, чему се предају?
Овај део године неки млади доживљавају као период депресије, анксиозности и повлачења у себе. Изражена су осећања усамљености и безвредности.
– Празнична депресија међу младима често има корене у комплексној мрежи фактора, често произилази из комбинације стреса, социјалних притисака и упоређивања са идеализованим празничним очекивањима. Један од фактора је социјални притисак да се живи савршено током празника, као што то приказују друштвени медији. Млади се могу осећати несигурно због упоређивања својих живота са идеализованим призорима среће и заједништва. Финансијски трошкови такође играју значајну улогу. Губитак вољених особа или одсуство подршке током празника додатно може повећати осећај усамљености и туге. – објашњава педагошкиња Наташа Петрић.
Петрић још додаје да и сећање на сећање на изгубљене или одсутне чланове породице такође може појачати ове осећаје.
Празнична сезона често наглашава породичне и социјалне везе, па недостатак тих веза може интензивирати емоционалну тежину. Перфекционизам је један од честих узрока појаве депресије уопштено. Постављање нереалних очекивања о томе како би празници требало да изгледају може изазвати стрес и разочарање када ствари не иду по унапред осмишљеном плану – истиче наша саговорница.
Као најчешће симптоме који су пратиоци празничне депресије и које треба на време препознати ради одговарајуће подршке, Наташа наводи усамљеност и повлачење, промене у расположењу, губитак интересовања за активности, проблеми са сном, промене у апетиту, осећање немоћи и безнадежности, физички симптоми.
Важно је нагласити да ова осећања не морају бити присутна истовремено и да се њихова појава и интезинтет разликују од особе до особе. Јако је важно уочити ове симптоме и попричати о њима са стручним лицем, па чак један загрљај и пољубац могу бити лековити.
Уколико се осећате лоше и потребна вам је подршка, њу можете потражити у некој од чланица мреже Сазвежђе подршке, које се баве побољшањем и очувањем менталног здравља младих.
Када говоримо о утицају временских прилика на наше расположење, наша саговорница каже да промене у светлу и временским условима током зимских месеци могу утицати на ментално здравље и допринети појави депресивних симптома. Сунчани дани доприносе осећају среће и енергије, док облачно или кишовито време може изазвати меланхолију или умор. Дуготрајни периоди тмурног времена могу довести до недостатка сунчеве светлости, што повећава ниво мелатонина, хормона који утиче на сан и може узроковати осећај поспаности или депресије. Хладноћа и смањење дневног светла током зимских месеци повезани су са сезонским афективним поремећајем, који може изазвати осећај туге, умора и смањење енергије. Повећано време проведено унутар затворених простора такође може допринети осећају изолације.
На самом крају, шта можемо учинити да смањимо тежину неподношљиве летаргије и да наш унутрашњи поглед буде што лепши? Наташа истиче да је примарна свесност о сопственим осећањима.
– Истакла бих да је изузетно важно поставити реална очекивања и не оптерећивати се перфекционизмом у вези са празничним плановима. Планирање унапред и постављање приоритета помажу у смањењу стреса. Такође, важно је поставити границе и не преоптерећивати распоред активностима. Одржавање здравих навика, попут редовног вежбања, довољно сна и здраве исхране, такође могу помоћи у управљању анксиозношћу. Повезивање са породицом и пријатељима, као и тражење подршке када је потребно, играју кључну улогу у очувању менталног здравља – закључује она.
Милица Максимовић
Фотографије: unsplash.com
