Свако десето дете у Републици Србији жртва је злоупотребе дечјег рада показала су истраживања Републичког завода за статистику и Међународне организације рада у извештају објављеном у јулу 2023. године. Како образовни систем и едукација младих на теме безбедног и здравог рада могу утицати на побољшање положаја младих? Да ли је тренутна правна регулатива довољна? Ексклузивно за Омладинске
новине, своје ставове поделила је са нама др Бојана Зораја, асистент на департману за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду, Факултета техничких наука у Новом Саду.
Дечји рад нажалост бележи негативну статистику када је у питању рад деце у пољопривреди и услужним делатностима. Иако законска регулатива у неколико чланова Закона о раду дефинише рад деце и младих, стручњаци сматрају да је то недовољно и очекује се усвајање Уредбе о утврђивању лаког рада за децу која би заштитила децу од злоупотреба и омогућила им безбедно окружење. Уредба би дефинисала услове и врсте послова који се сматрају прихватљивим за децу и дала прецизне смернице како би се избегле могуће злоупотребе деце кроз рад који може бити штетан по њихов развој или здравље. У образовни систем уводи се дуално образовање и велики број часова практичне наставе у средњем и високом образовању. Прилагођавање система образовања и стварање ефикасних прописа и правила који ће младима дати знања како д адекватно буду заштићени од рада који би могао нашкодити њиховом физичком и менталном здрављу представља кључни корак ка осигурању сигурнијег и здравијег окружења за децу и младе.
Пре извесног времена било је предлога да се у средње школе и факултете уведе предмет „Безбедност и здравље на раду“.
Да, то је нешто о чему се већ дуже време расправља у склопу радних група и Стратегије о безбедности и здрављу на раду. Било би изузелно корисно да се пре свега овај предмет уведе у средње стручне школе (које имају праксу), али зашто да не и у гимназије. За сада је ова тема препуштена наставницима и њиховом ставу да ли је ова тема више или мање битна.
Законодавство Републике Србије каже да се младима сматрају грађани од 18 до 30 година. Какав је Ваш став о запошљавању младих и деце?
Правилник о безбедним мерама за рад младих подразумева младе од 15 до 18 година, који уз сагласност родитеља и потврду о лекарском прегледу могу бити запослени. Обим послова који млади могу да раде врло је ограничен, не због њихових само физичких способности, већ психо-физичких способности да разумеју опасности и штетности којима могу бити изложени, немају искуства и зрелости да препознају све ризике. Оно о чему се посебно треба размишљати јесу повећана бука, прашина, канцерогене материје, рад у високом или ниском притиску итд.
Приликом запошљавања најчешће се тражи радно искуство. Како млади да се запосле без таквих конкурса, а да имају дефинисане безбедне и здраве услове рада?
Добри примери су студентске праксе, али и фирме које не условљавају младе оваквим конкурсима. Оно што је важно осим формалног образовања јесте и сет вештина који млад човек поседује и тако ступа на тржиште рада. Такође треба ревидирати списак занимања или школовање кадрова за које се већ унапред показује да неће имати места на тржишту рада. Здраво тржиште награђиваће квалитетне раднике који поседују сет знања и вештина, а не само „папир“ – односно диплому. То су здрави ставови којима треба да се воде млади када бирају своју професију, али и институцију на којој ће се образовати.
Које су Ваше препоруке, како младе кроз образовни систем упознати са обавезама и изазовима који их чекају након добијања дипломе?
Обаразовање о условима за безбедан и здрав рад када би се увело на техничке факултете, и обавезно у средње стручне школе дало би нам нове генерације које већ имају изграђену свест о томе. Један модул који би на конкретан начин младима предочио предности заштите, али и опасности са којима се у раду могу сусрети, био би изузетно користан за ставове младих те и на друштво у целини.
Да ли би се законима и уредбама из области безбедности и здравља на раду, ситуација могла да се поправи у наредних три до пет година?
Као особа из образовања ја сам увек оптимиста. На нама је да сачекамо овај период и уверимо се да ли смо били у праву. Примена је почела и новонастали проблеми се одмах решавају, верујем да ће први резултати бити видљиви већ након две године.
*Др Бојана Зораја, Асистент је на Факултету техничких наука, Департман за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду у Новом Саду. Поред тога је и члан Председништва Савеза заштите на раду Србије, и једна од оснивача и члан Европске асоцијације заштите на раду.
Више од 13 година се бави истраживањима, међународном сарадњом и едукацијама у области заштите на раду и заштите животне средине. Запослена је на Факултету техничких наука, Департман за инжењерство, као Асистент заштите животне средине и заштите на раду у Новом Саду. Завршила је основне студије и мастер студије на Факултету техничких наука у Новом Саду, смер Инжењерство заштите животне средине. Докторске студије на истом факултету, смер Инжењерство заштите на раду, завршила је 2022. године. Учествовала је у реализацији 1 научног пројекта Министарства и преко 30 пројеката сарадње просвете, науке и технолошког развоја са привредом, из области зашитите животне средине, од којих се највећи број односио на област управљања отпадом и заштиту на раду. Научни рад обухвата ауторство и коауторство на радовима објављеним у часописима међународног значаја, два рада објављеним у часописима од националног значаја, више од 15 саопштења објављених на међународним и више од 20 радова на домаћим скуповима и конференцијама.
Варвара Лазаревић
Фотографије: Марија Ердељи
