Последњу недељу новембра обележио је четврти по реду Аутономни фестивал жена којим су овог пута подржали и тиме започели Кампању 16 дана активизма против насиља над женама. За Омладинске новине Лана Николић и Милица Вељковић о теми сигурног простора за жене и младе на интернет платформама.
Лана Николић и Милица Вељковић, новинарке и активисткиње, свака у својој сфери, биле су једне од саговорница на трибини у оквиру Аутономног фестивала жена 24. и 25. новембра. Другог дана фестивала на трибини под називом Интернет као простор за женско ослобађање Лана и Милица истакле су значај сигурног простора на интернету, простора који нуди ослобађање, проговарање, солидарност, удруживање и едукацију.
Са њима смо причали о томе како користе свој простор на интернету, да ли се осећају сигурно и како виде себе у простору у ком су подршка и потпора великом броју људи на друштвеним мрежама.
Ја када сам имала идеју о свом активизму то је било само и искључиво ментално здравље. Ја јесам особа са инвалидитетом, и то је нешто што се види, али нисам била довољно едукована да говорим о томе. Временом, упознајући друге људе, што на мрежама, што уживо, едукујући се, посећујући одређене догађаје, тада сам постала довољно спремна да ја почнем да делим и да скрећем пажњу на неке ствари. – Милица Вељковић
Говор који људи добију од мене у јавности заправо јесте говор који је потпуно спонтан и врло искрен и једино што када говорим јавно врло промишљам о томе што причам и у процесу говора увек промишљам. Што смо видљивији све смо рањивији. Људи од нас очекују савршеност, ја не могу никоме то да понудим, ја могу да понудим само себе са способношћу да направим грешку и да се надам да ћу учинити најбоље што могу и да нећу направити ништа што ће повредити некога. – Лана Николић
За почетак, са Ланом смо причали о томе шта она мисли како млади данас виде медије, како их користе, и да ли од њих праве сигуран или простор у ком се нико тако не осећа.
Чини ми се да је за младе сада главни медиј друштвене мреже, које могу бити посматране као потпуно независтан медији, будући да и традиционални медији садржај узимају са друштвених мрежа и често и њима говоре па долази до неког преплитања. Мислим да су друштвене мреже њихов доминантан медиј, њихов језик, у сваком погледу и комуникација. Генерације које су десетак година млађе од мене, и више, да могу много интензивније да доживе и осете заправо колико се комуникација мења, с тим што је за њих то окружење интернета и друштвених мрежа, као начина изражавања и разумевања света већ датост. Како је за нас то био рецимо фиксни телефон, тако је за њих сада случај са телефоном. Све што нам је страно, нормало је да нам изазива страх, али ми се чини да морамо стално да се трудимо да им пружимо руку, да разумемо шта их занима, јер на крају крајева и ми учимо те нове механизме и начине комуникације они употребљавају.
Иако млади имају моћ управљања медијима зато што их врло добро познају, Лана објашњава како медији могу утицати на положај младих у друштву.
Доминантан наратив је да су млади или представљени херојски, у смислу да раде неке изузетне ствари, па добијају награде, или су млади који користе наркотике и изазивају несреће и слично, што можемо видети да су то врло јасни поларитети. Када говоримо о младима који припадају осетљивим друштвеним групама, њих скоро да нема. То је оно што је јако проблематично, у шта сумњам да ће скоро да се промени, али мислим да је важно напоменути да самим тим што помињемо ипак чинимо неку разлику имамо наду да ће у будућности тај проценат бити већи и да ће заправо млади који су из осетљивих друштвених група добити коначно већи простор у традиционалним медијима, јер ми се чини да на друштвеним мрежама они освајају свој простор и морам да кажем да ми је драго због тога.
Како се на својим друштвеним мрежама бави темом менталног здравља, Милица је схватила да је понекад потребан и одмор, како би и она схватила где се налази у том процесу и како га она доживљава. Временом, на свом профилу дала је простор и другим друштвено- одговорним темама за које сматра да су важне за наше друштво.
Ја сам тек ове године почела да практикујем паузу и да је то мој профил и да ако не могу и да ми је тренутно потребан дигитални детокс, да то коначно урадим, тако да сам ове године најмање објављивала личне приче, него сам се више бавила неким другим темама, другим женама, умрежавањем. Пронашла сам одређене профиле који су мени значајни.
Покушавам да учиним видљивијим жене које долазе из неких слојева друштва који су занемарени, можда из руралних подручја, будући да сам ја одрасла на селу, жене које су као моја мама, моја бака, жене које долазе из подручја која су сиромашније, такође која сам могла да осетим и доживим, и наравно жене са инвалидитетом или жене које живе са било којим изазовима који су везани за здравље, а не морају нужно бити класификоване као жене на инвалидитетом, а утичу на функционисање и живот. Некако ми се чини да је мој рад доминантно усмерен ка томе тиме што постојим и радим ствари које радим. Надам се да дајем пример да је то могуће, али да је лако није и да то свака од нас може није истина, јер препрека има превише. Никада се не бих усудила да пошаљем поруку да свако то може, зато што знам колико је то недостижно, и колико је то за многе жене можда увреда, ако причамо о жени која је сиромашна, долази из руралног подручја, има партнера који је проблематичан или нема свој новац јер нема свој посао и моје је само да јој кажем па само се потруди- то ме много узнемири.- Лана Николић
Међутим, схватајући да их на њиховим друштвеним мрежама прати све више људи којима је битно да чују њих и њихов глас, увиделе су да се њихова одговорност повећава, и да понекад због тога цензуришу и своја мишљења и ставове.
Желим да и даље будем опрезна, желим да знам шта делим, желим да то не одступа од онога што ја саосећам, јер ми је то јако важно! – Милица Вељковић
Ја се шалим али и кажем да није шала да се јако цензуришем. Много, чак и превише промишљам пре него што нешто поставим или урадим онлајн и то је паралишуће заправ. Немам ја толику слободу, то јесте мој медији али ја сам свесна да та порука стиже до места која ја не могу ни да предвидим, ко чита, кога то дотиче, не знам ништа о томе. То су најразличитији људи и жене из најразличитијих класних подручја и разних других животних подручја и морам да признам искрено да ме то много плаши и да ту приступам врло опрезно, трудим се да будем што промишљенија, да кад пишем или говорим обухватим што веће групације, да узмем у обзир што више ствари, да будем опрезна са подручјима о којима не знам довољно, да ако нешто не знам кажем јасно да не знам и ако направим грешку наравно да се извиним.- Лана Николић
Континуитет у свом јавном обраћању схватају озбиљно, али оно што представља страх јесте аутоматизам који може да утиче на потребу за дигиталним детоксом, коју је Милица истакла.
Ни у једном тренутку не бих волела да тај континуитет постане аутоматизам и да изгубим додир са оним што радим и да то не буде нешто што у том тренутку стварно нисам осетила и поделила, јер сматрам да онда ни они људи који мене прате или који су навикли на неку аутентичност, колико год она не имала континуитет, али знају да сам то ја. Сад када би дошла нека промена, верујем да би се то осетило, јер верујем да бих највише изневерила себе али и оне људе који верују у оно што ја говорим и оно што делим.
Лана је овогодишњи почетак Капање 16 дана активизма подржала кроз више пројеката, а поред ове трибине на Аутономном фестивалу жена, учествовала је и у кампањи Штит Иде Престер, која је прошлогодишња гошћа овог фестивала у оквиру музичког дела. Ида је овогодишњу капању обележила објавом спота за песму Штит а део спота биле су разне познате личности које су подржале ову кампању.
Ово смо припремали 2 мјесеца. Дигли смо регију на ноге и направили ШТИТ од насих тијела. Данас је Дан против насиља над женама. Ситуација у цијелој регији је критична, сваких 15 минута једна зена дозиви насиље од партнера. Пјесма Штит посвећена је свим нашим сестрама које трпе, шуте, скривају ожиљке, свим онима којима не вјерујемо, свим онима које живе са страхом из дана у дан.- рекла је Ида у опису објаве спота на свом Инстаграм профилу
Имали смо прилику да први питамо Лану како је дошло до ове сарадње и колико јој она лично значи.
Мени је то снимање које је трајало 3 минута било веома важно, не само због песме и што сам могла да узмем учешће у томе што је толико битно као пројекат и као идеја, него и због тога што сам тада први пут пустила ту неку своју разиграну страну и прешла сам преко свог ужасног стида од певања у јавности и било каквог постављања тела у јавности, а да није седење, ја у том видеу стојим. Морала сам да се ослободим стида и мисли да нисам адекватна. Имала сам потребу не само да покажем отпор према фемициду и стварима које се дешавају женама да су негативне, него и да добијемо и снагу и оптимизам и да добијемо ту неку енергију, коју једна другој можемо да пренесемо, на све остале чланове и чланице друштва. Ово је заиста било врло посебно и била ми је част јер ми је Ида велика инспирација и узор.
Коришћење уметности у сврху активизма је заиста моћан алат, Ида то зна а и ми као друштво видимо. Порука је дошла тамо где треба да буде, е сад треба само са њом нешто учинити што је позитивно и добро.- Лана Николић
Овогодишњи фестивал, како је и најављено, био је посвећен Кампањи 16 дана активизма против насиља над женама, па је тако та тема била главна тема сваке трибине током оба дана фестивала- шта након што жена пријави насиље, о ретрауматизацији током судског поступка, медијима који продубљују насиље неетичким извештавањем али и како да деконструишемо родне предрасуде на АФЖ терапији коју је водила психолошкиња др Нада Падејски Шекеровић.
Кампања 16 дана обухвата четири важна међународна датума која повезују жене, насиље и људска права:
• 25. новембар – Међународни дан борбе против насиља над женама
• 1. децембар – Светски дан борбе против АИДС-а
• 3. децембар – Међународни дан особа са инвалидитетима
• 6. децембар – Годишњица Монтреалског масакра
• 10. децембар – Међународни дан људских права- Аутономни женски центар Београд
Подсећамо колико је важно етички извештавати о свим битним темама током 16 дана активизма, али и након те кампање, јер борба за сигурни простор ту не стаје, то је само разлог да се све наведене теме након кампање поново обраде и смисле стратегије које ће утицати стварање сигурног простора како на интернету тако у окружењу ван виртуелног света.
Јована Мрдаљ
Фото: Марија Ердељи
(под менторством Варваре Лазаревић и Ирене Спасић)
