Реч политика за многе има различито значење. За неке је то процес, начин решавања битних питања, људска заједница, владавина права, док је за неке политика небитна, превазиђена и пре свега безначајна. У данашње време, млади су доста заокупирани мобилним телефонима, таблетима, видео-игрицама и постали су незаинтересовани за свет око себе. Колико је данас младих људи које занима да се укључе у политику и доношење одлука које су важне за њих?
Аполитичност је постао проблем у Србији, али и у свету. Свест о томе да на младима свет опстаје је готово и невидљива. На изборима у Србији, више бирача долази из редова људи чија је будућност мала, насупрот онима пред којима је цео живот. Већина младих људи нема поверење у државне институције и то је проблем који се (не)решава.
Разговарали смо са троје младих људи који желе да обликују своју будућност на прави начин. То су Милош Булатовић, ученик Пете београдске гимназије, Ленка Милојчевић, ученица Гимназије у Краљеву и Јован Кнежевић, ученик Земунске гимназије.
Како млади могу да утичу на политичке промене у својој заједници?
Милош Б: Млади се, нажалост, у већини случајева, уопште не занимају политиком. Сматрају је досадном, сувопарном, замарајућом. Имају велики отпор према истој. Не знају, али их ни не занима. Међутим, млади могу штошта да мењају. Само погледајмо многобројне примере кроз светску, али и српску историју. Омладина мора да се бори за слободу. За питања која лично њих муче и погађају. Заједнички активизам, удруживање младих снага су изузетно битни. Само тако неке ствари могу да се покрену, па и преокрену.
Ленка М: Мислим да разговорима и дискусијама са члановима своје заједнице, најбоље можемо да утчемо на политичке промене у истој. Друштвене мреже су такође велики део наших живота, па подизањем свести и дељењем едукативног садржаја можемо утицати на политичке промене у нашој заједници.
Јован К: Што већим изласком на изборе и слушањем свих политичких опција из сваког извора вести. Потребно је имати лични став и не уклапати се у већину, само да би били део велике групе. Треба самостално да одлучимо коме дати поверење.
Од мале искре може избити пламен.
Маргарет Тачер
Да ли млади имају довољно утицаја у политичким одлукама које их директно погађају?
Милош Б: Не, немају. Младима фали доста политичког простора, који је потпуно узурпиран. Такође, омладина је неретко потцењивана. Омладина треба и мора да се саслуша.
Ленка М: Постоји више примемра где су млади одбијени у својим покушајима да утичу у политиким одлукама које их погађају. Мислим да не постоји довољно простора где млади могу да утичу о одлукама које их погађају, али он свакако постоји и треба бити много већи.
Јован К: Имају прилику да имају утицај али је не користе зато га и немају. Већина младих има став да његов један глас не може ништа да промени али то је погрешно.
Како се носити са скептичношћу према политичком активизму према младима?
Милош Б: Изузетно тешко питање. Младе треба освестити и редовно их подсећати да је политички активизам, на неки начин, њихова грађанска одговорност и дужност. Потребна је озбиљна кампања за то. И од стране државе, па и од стране организација цивилног друштва. Изводљиво је.
Ленка М: Сматрам да трудом и радом можемо најбоље побити скептичност према политичком активизму младих.
Јован К: На младима свет остаје. Сматрам да старији не би требали да осуђују младе због мешања у политику већ да почну да је упознавају са њом.
Најмрачнија места у паклу су резервисана за оне који одржавају своју неутралност у временима моралне кризе.
Данте Алигијери
Које су предности и изазови политичког активизма међу младима?
Милош Б: Предности су небројене. Учествовање и ангажман младих у политичком активизму доноси многе бенефите читавом друштву. У једној нормалној заједници сви узрасти морају да учествују у доношењу одлука. Изазови такође постоје, али су минимални у односу на предности. Обично је то елементарно непоштовање младих. Оптуживање да су нечији ,,плаћеници’’.
Ленка М: Предност политичког активизма младих је прављење промена у нашем друштву и погледу страијих на младе. Изазови су константна скептичност и неверица према политичком активизму младих.
Јован К: Млади немају толики утицај у политици из претходно наведених разлога. Доста би се променило јер млади имају већи приступ информацијама, једини изазов је искуство али, зато су ту старији.
Како се политички активизам младих може повезати са глобалним питњима и покретима?
Милош Б: Наш свет је једно велико глобалистичко друштво. Сви трендови се шире. У развијенијим државама света се млади више питају и чешће учествују у политици. У Србији, тај тренд још увек није заживео.
Ленка М: /
Јован К: Млади немају толики утицај да мењају нешто на глобалном нивоу, али све почиње од малих ствари. Било би пожељно да млади крену прво од своје државе.
Гласачки листић је јачи од метка.
Абрахам Линколн
Шта је улога образовних институција у подстицању критичког размишљања и политичке свести код младих?
Милош Б: ,,У школи нема места за политику”. Та реченица се редовно чује од стране просветних радника када крене нека прича о политици. Ипак, поједини наставници и професори нас подстичу да критички размишљамо и гледамо на овај наш свет из више углова. Незахвална је улога школе у активирању младих у политичком активизму, али ширење свести о независном размишљању је неопходност.
Ленка М: Задатак образовних установа је да нас подстиче да критички размишљамо о темама које учимо и самим тиме и развијању нашег критичког мишљења, што углавном није случај у нашим образовним установама.
Јован К: Сматрам да професори не би смели да говоре своје политичке ставове јер је то на неки начин наметање ставова. Школа би требало да научи ученика како да сагледава опције и начине побољшања политичког света. Треба да научи да свако треба да има свој став.
Како подржати младе активисте у државама са ограниченим слободама изражавања?
Милош Б: Пружити им сву потребну заштиту и помоћ, подстицати храброст младих активиста.
Ленка М: Мислим да младе активисте можемо подржати тако што бисмо им дали више простора да се изразе и да њихов глас буде чујен.
Јован К: Смањењем цензуре
У политици нема личних симпатија.
Маргарет Тачер
Из приложеног видимо како млади средњошколци имају став о политици и политичком активизму. Учешће у политици можемо да опишемо као и грађанском хигијеном и зато је потребно да се сви млади укључе на било који начин у политику. Само тако и могу да изаберу прави и сигуран пут ка својој будућности.
Милош Влаховић (под менторством Варваре Лазаревић и Ирене Спасић)
Фотографије: unsplash.com, приватна архива
