Бахати, неваспитани, неодговорни, агресивни, некултурни, лењи, слушају неквалитетну музику, апатични, имају проблематичне узоре, само су неки од мноштва заступљених стереотипа углавом негативне природе.
Стереотипи, као тешко променљиви однос према некоме или нечему, саставни су део нашег живота. Често се одређено мишљење о некој индивидуи преноси на целу групу којој она припада (старосну, верску, националну…) што доводи до настанка стереотипа и предрасуда.
Зашто стереотипи уопште постоје?
Имамо стереотипе зато што људски мозак, да би се изборио са сложеношћу света и свом различитошћу у њему “класификује” људе по сличности у “фолдере”. Другим речима, сложено своди на једноставно како би олакшао наше свакодневно функционисање и памћење. Стереотиписање је друштвено етикетирање младих базирано на предубеђењима која не морају бити истинита. – објашњава социолог Жељка Ранковић
На питање колико су раније предрасуде о младима биле заступљене, а колико сада, Жељка наводи да су предрасуде постојале још и у ранијим периодима, али нису биле толико видљиве.
Друштвене мреже су интезивирале распрострањеност различитих предрасуда па и оних о младима. Треба истаћи да је данашња генерација з, дигиталних урођеника, квалитативно другачија од претходних. Не боља, не гора, већ другачија. Ту различитост треба развијати у правом смеру, а то је управо улога одраслих као „граничара”.
Ејџизам, дискримнација на основу година старости, последњих година, као што можемо да видимо, узео је маха. Такође, сведоци смо да генерацијски јаз никад није био већи и треба предузети мере како би се он смањио. Своје мишљење о ејџизму изнеће нам: социолог Жељка Ранковић, главна и одговорна уредница Гласа Подриња Тања Трифковић и млада новинарка и песникиња Сара Панић.
Ејџизам је дискриминаторни образац етикетирања старијих генерација. Бројне теренске студије упозоравају на « скривно « насиље и занемаривање које доживљавају стари у Србији. Пут ка преважилажењу ејџизма почиње од колективног освешћивања где медији имају важну улогу. Без свести о проблему, нема ни акције. – каже Жељка
Осуђујемо и имамо предрасуде, углавном, о стварима које не разумемо. О онима у чије ципеле не умемо да уђемо и сагледамо свет из њихове перспективе. На жалост, већина нас не жели или не сматра за потребним да сагледава ствари из другачијег угла од сопственог. Због тога, нажалост ејџизам постоји и још дуго ће постојати. – износи Тања
Сматрам да дискриминација старијих особа постоји, што држава покушава надоместити кроз повећање пензија. Међутим када говоримо о односу млађих особа према старијима, најчешће изостаје поштовање. Пример су коментари који се упућују особама старијим од 60 година у виду ниподаштавања, као и све чешће продужавање радног стажа. Лично, ништа од тога не подржавам, јер ћемо и ми једном имати те године, а не бисмо желели слично третирање. – објашњава Сара
Решење овог горућег проблема било би проналажење заједничког језика између младих и старијих, који би искључивао присуство предрасуда, стереотипа.
Уз мало труда припадници свих генерација могу да пронађу заједнички језик, односно могу да се разумеју и уваже. Старији би при томе увек требало да се сете како је њима било у младим годинама, који су то проблеми са којима су се суочавали, како су их носили и у шта су веровали и да схвате, да колико год се време у којем смо ми одрастали од овдашњег разликује, наша бића у суштини су била слична у младости са данашњим младима. Са друге стране, део одговорности за превазилажење предрасуда припада младима. На њима је иницијатива, да те за које сматрају да их омаловажавају и недовољно вреднују, наведу на дијалог и међусобно упознавање које ће довести до бољег разумевања. – говори Тања.
Саговорница Сара каже, а исто тако и велики број савесних младих, да јој смета када све младе изједначавају са појединим неваљаним случајевима. Она сматра да основне вредности носимо из куће, и сада као и некада.
Текст: Милица Максимовић (под менторством Варваре Лазаревић и Ирене Спасић)
Фото: unsplash.com
