Ментално здравље није одредиште, већ процес.
Ради се о томе како возите, а не где идете. – непознати аутор
Душевно или ментално здравље је стање складног психичког и социјалног функционисања личности које подразумева одсуство душевних поремећаја, али и изражених сукоба у личном и социјалном животу са нежељеним последицама.
Млади се данас на различите начине суочавају са променама које директно утичу на њихово психичко стање. С обзиром да највише времена у свом адолесцентском периоду проводе у школама, одлучили смо да испитамо колико и да ли ученици верују одабраним лицима, попут школских психолога који су ту како би у сваком тренутку понудили помоћ и пронашли праве методе које би биле прикладне самом узрасту.
Да ли средњошколци новосадских школа мисле да је ментално здравље табу у нашем друштву, испитали смо путем упитника који су попунили ученици из више од 12 средњих школа. Охрабрује податак да 95,9% младих, у оквиру нашег упитника, сматра да је ментално здравље битно за појединца и друштво.
Међутим, даље кроз упитник сазнали смо са ким то млади најчешће причају о свом менталном здрављу, и анализа упитника нам показује да најчешће о томе причају са својим пријатељем, 51,8%, док само 2,3% о менталном здрављу разговара са школским психологом. О овој теми разговарали смо са Мирјаном Ребић, психологом гимназије Исидора Секулић у Новом Саду.
Веома је незахвално процентуално одредити број ученика који траже подршку или помоћ, с обзиром на то да се са некима ради уконтинуитету, док нас неки посете када осете потребу за тим. Рекла бих да из сваког одељења имамо неколико њих који су редовни код нас – Рекла је Ребић.
Психолог истиче то да су млађе генерације много отвореније за разговор о разним проблемима и потешкоћама, што и потврђују резултати нашег упитника који показују да 75,5% испитаника брине и размишља о свом менталном здрављу, а да чак 69,5% слободно о овој теми разговара са људима у свом окружењу.
Могу рећи да су млађе генерације много отвореније за разговор о разноразним проблемима и потешкоћама и мислим да су томе допринеле друштвене мреже. Самим тим, табуи се полако разбијају и деца су спремнија да транспарентно изнесу своја мишљења, ставове, као и емоције. Ово је одлична основа за рад са њима, јер у већини случајева неморамо да “чупамо клештима” из њих, већ су врло сарадљиви. Ово је једна одвеликих предности модерног доба у ком живимо, јер је отворена комуникација од кључног значаја за решавање било ког проблема или генерално рад на самом себи.
Мирјана наводи да из њеног искуства ученици верују психологу, педагогу и да су врло отворени према њима.
Резултати наше анкете показују да само 29,5% испитаника верује психологу, док 25,5% испитаника каже да не зна ко је психолог у њиховој школи.
Оно што јесупер у раду садецом, јесте што се на самом почетку дефинише сензибилитет ученика, те на тај начин предлаже стручни сарадник који би му највише пријао и одговара о његовим потребама. Ништа не радимо према универзалном принципу, већ се посебно прилагођавамо и посвећујемо сваком детету.
Како 29,5% испитаника није упознато са тим ко је школски психолог, то нам даје простора да их питамо и како се они тренутно осећају. Ово су резултати упитника:
Како би млади заиста веровали институцији у којој проводе највише свог времена, поставља се питање да ли се могу пронаћи нове методе рада са ученицима како би им се приближила улога школског психолога и на који начин им он све може пружити помоћ?
Они који имају проблеме са менталним здрављем осећају стрес, анксиозност и немају мотивацију, што све заједно доводи до лошијег учинка у школи или на факултету и доводи их у ризик од прераног напуштања школовања, упуштања у ризична понашања, као што су злоупотреба психоактивних супстанци и ризични сексуални односи како је наведено у истраживању УНИЦЕФ-а
На питање да ли се примећује разлика у генерацијама што се тиче теме менталног здравља и које генерације су више тражиле помоћ, саговорница каже да се осећа велика разлика и да су старије генерације биле доста затвореније, а да је прикривање проблема само одмагало у њиховом решавању. Истиче да је предност нових генерација то што одрастају у времену револуционарних промена, самим тим и када је реч о прихватању различитости и рушењу табуа.
Као што наводи саговорница, друштвене мреже пружају прилику проналаска великог броја саветовалишта за младе где могу потражити помоћ, али оно што је важно јесте да се ствара сигуран простор пун разумевања у институцији која гради младе за бољу будућност!
Аутори: Јована Мрдаљ
Борис Јанко
Милица Максимовић
Теодора Кривокућа
(под менторством Варваре Лазаревић и Ирене Спасић)
