Да ли ће овај новембар бити пун топлих дана изнад просека температуре за ово доба године или ће нас изненадити поранели снежни краљ? Ненадано топло време се наставља током јесени али смо навикли на то да се распоред годишњих доба пореметио, па зиму и лето не везујемо више за календар. Ништа нас не може изненадити – ни да снег закасни и падне тек у пролеће, а можда га и не видимо ове сезоне…
Сунца има и на претек ове јесени, мада је веома варљиво, сија и кад је ујутру мраз тако да нас често превари. Зубато новембарско сунце и ове јесени је апсолутни владар. Снега нема ни у најави, а камоли на видику, али зато бљузгавице има на извоз. Мало, мало па кишица се спусти, права она јесења, нема грмљавина, летњих пљускова али дуге, упорне кише су ту данима. Снега ћемо видети на разгледницама или бар на планини иако смо већ у краткодневници увелико и ближимо се и званичном почетку зиме. Чекајући снег дуго, неретко нас баба Марта изненади белим плаштом а није немогуће видети снег и у мају, не само у песми.
Морам да приметим да нема ни јаких београдских кошава да дувају, које су некада толико јако дувале и носиле да је и без снега било студено. Да ли то значи да се после затишја спрема се олуја и колико се можемо ослонити на календар и временску прогнозу? Снежне мећаве, ледене кише нам свакако нису потребно, посебно због безбедности на путу, али мало снега за Снешка Белића би нам добро дошло. Дан 21. деценбар је на видику а јесен је и даље у жутим бојама лишћа, црвеним и златним тоновима – не да се покорити снежним покривачем мраза или првих пахуља.
Жуте бундевице, топли чајеви, опало лишће, црвени, златни, наранџасти, бакарни, браон тонови су симбол новембра. Град се увелико окити раније да дочара новогодишњу атмосферу па све сија и бљешти. Јесен се повезује са меланхолијом, небо је сиво, сунце је зубато и сви се повлаче на неки начин, од људи, животиња, природе. Влага, магла, тмурна јутра, троми дан, мрак који брзо пада – то је јесен. Лишће се полако повлачи и уступа место ињу које ће да падне, мразу који ће да стегне или пахуљама које ће да нападају. Зашто се новембар везује за људску патњу – вероватно због сивила, меланхолије и сете – што потврђује и Јован Дучић у песми Новембар:
НОВЕМБАР
“Раширило се у немој висини
Јесење небо, оловно и празно.
Поља су пуста; врх ледина њиних
Силази вече досадно и мразно.
Као болесница ходи бледа река,
Скелет врбака наднео се на њу.
Чује се јецај и потмула јека —
То ветри плачу високо у грању.
И мраз се хвата над трулим стрњиком;
Мокре су стазе и блатњави пути.
Вечерње птице одилазе с криком
У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути…
Ја не знам зашто само тугу снијем,
А нит што жалим, нити желим друго;
И не знам зашто тражим да се скријем,
И негде плачем дуго, дуго, дуго…”
Не брините – брзо ћемо из сете јесени изаћи на радосни снежни дан. Ако не код куће онда сигурно на зимовању. Зато ово новембарско време искористите да се посветите себи, свом унутрашњем бићу, књигама које желите да прочитате и жељама које желите да остварите у 2024. години … Прихватите јесен такву каква јесте, пригрлите је и она ће вас!
Јован Дучић – Новембар
Сузана Марјановић
