Размислимо о речима П.Јустина Ћелијског, исписаних у предговору Житија Светих – “Житија Светих нису друго до живот Господа Исуса Христа, поновљен и продужен у сваком Светитељу, у већој или мањој мери… тако су и животи Светих свих векова поновљен и обновљен, продужен и употпуњен живот Христа, Апостола и свих Светих, јер је то један, саборни, спасоносни и боготворећи живот Цркве…”
Књига садржи поуке, беседе, разговоре и животопис Старца Тадеја Витовничког, једног од најдуховнијих стараца 20. века. Био је православни архимандрит и игуман Манастира Витовнице. Старац Тадеј Витовнички монашки живот је започео још пре II светског рата, као духовни ученик старца Амвросија Миљковског, од кога се учио тајни послушности, умном стражењу, Исусовој молитви и страдалној љубави према свакоме и свему. Од Светих Отаца Цркве, научио се циљу човековог живота, а то је стицање “крајњег смирења као савршенства хришћанског живота”.
Од верног народа, отац Тадеј препознат је као савремени светитељ. Имао је дар да једноставним речима објасни дубоке теолошке истине, у времену када је наш народ био релативно непросвећен. Велику пажњу је поклањао мисленом животу. Сматрао је да сваком нашем делу претходи мисао, да ако имамо добре мисли, имаћемо и добра дела. По томе је некако био препознатљив, акценат – на мисли, од којих зависе и речи и дела. Истински је сведок православног предања као човек који је умео да својим савременицима пренесе живу реч утехе. Тиме је отац Тадеј доказао да Православље има неисцрпни потенцијал обнављања чак и у временима која на први поглед изгледају безнадежно.
“Пажљиво је читао молитве, на по некој речи осетио би да му се срце загрејало а у души се разлио мир и радост, и после би се молио с осећањем. Речи молитве је изговарао с вером да га Господ гледа и слуша. А кад би се за време молитве нешто подигло у срцу, „ухватио“ је то и задржао се на томе – „стајао“ у томе.”, говорили су о њему. Као мали бежао је од куће са корицом хлеба, добијао често батине, болешљикав уз прогнозу доктора да ће поживети пар година, решио је да их посвети Богу за којим је жудео.
Мир и радост у Духу Светоме – Старац Тадеј Витовнички је једна књига пуна поучних прича, прича из живота старца Тадеја, од његовог тешког и тужног детињства до прелепих, кротких мисли које вам испуњавају душу хришћанским савршенством – миром и спокојом. Говори о његовом раном одрастању, раном останку без мајке, крхком здрављу, нејакој грађи, слабим плућима, осећају бескорисности и очаја, патњи и преосетљивости. Затим говори о мекоћи своје душе која је превише осећала, о проблемима на првим задужењима, о својој неспособности за рад, и одлучи да оде у манастир. Такође садржи приче о искуствима и разговорима са људима којима је био утеха, о давању оставке и повлачењу са положаја већи број пута, о веровању других у њега више но њега самог. Говори о проблемима током сарадње са другим духовницима у цркви који су били на положају, о тешком раду са људима којима се не може угодити, о изазовима који вребају, искушењима и страстима којима треба одолети.
Ја сам стигла на трећину књиге коју читам још од летовања и могу вам рећи да ми је загрејала срце. Читам је са великим уживањем и полако, део по део, мало по мало, и осећање смираја, спокоја и радости у души коју осетим после читања је непроценљива. До средине и краја књиге има још пуно поука, прича и беседа да се пређе и верујем да ћу стићи до циља – потпуног смирења уз ову књигу. Читам ја, читајте и ви – моја топла препорука да ову тиху јесен употпуните са Књигом Старца Тадеја Мир и радост у духу Светом.
Сузана Марјановић
