Вековно изучавање права, и вишедеценијски пут ка уважавању основних људских права, једним делом је доказало немоћ права да адекватно одговори на заштиту неких од најважнијих људских права попут права на живот и права на здравствену заштиту.
Превенција је основ модерне цивилизације било да се она односила на финансије, право или на здравство. Она је основ модерне цивилизације на било који аспект живота да се односи. Превенција у здравству је од водећег друштвеног значаја с обзиром да захваљујући таквом приступу можемо имати здраво становништво, смањени проценат хроничних и тешких болести на националном и светском нивоу. Међутим, има ли превенције у нашем друштву? Има ли уопште остваривог права на здравствену заштиту изван потребе превентивног поступања?
НЕПРИЈАТЕЉИ ЗДРАВСТВА
Дати одговор на питање који су то непријатељи здравства је јако тежак. Некада делује да се читав друштвени поредак усмерио против човека, па свет иде ка свом самоуништењу. Напади на човека су разни од напада на његову индивидуалности па све до напада на његове навике и здравље. Напад на човеково здравље јесте један глобалистички проблем који је усмерен на разне аспекте човековог живота.
Први проблем у том погледу јесте време кога имамо све мање за нас и наше породице, па самим тим и за наше здравље. Недостатак времена утиче и на културу наших живота, а утиче и на начин на који ми водимо рачуна о нама самима. Први проблем у вези је са другим проблемом који се односи на неадекватан начин исхране. Наиме, недостатак времена утиче да пристајемо на разне врсте брзе или инстант хране са нездравим шећерима која утиче свакако на наш метаболизам и здравствени систем. Са друге стране, у модерно доба доступна су нам разна добра чије порекло и својства са сигурношћу не знамо, али чији укус може да нас привуче. Трећи непријатељ нашег здравства јесте технолошко доба, наша везаност за екране, као и послови који су претежно “седелачки”. Сви ови проблеми доприносе томе да имамо пораст гојазности, дијабетеса, инсулинемије и других хроничних болести, због којих је све мањи проценат здраве популације.
РЕШАВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ ПРОБЛЕМА
Пут ка здравственој заштити и решавању неког конкретног здравственог проблема за већину људи често представља пут у Земљу Недођију. Тај пут често делује вечан и бескрајан, без завршетка и без решења. Утолико више јесте проблем неких стања за које се не може са сигурношћу утврдити њихов узрок нити начин њиховог решења. С тим у вези не зна се да ли је гора ситуација за пацијенте када се за њихово стање не зна узрок нити могу да утврде разлог њиховог лошег стања или ситуација када то стање може лако да се повеже са одређеним здравственим проблемом, те здравствени радници олако донесу одређену дијагнозу и направе грешку.
На шта заправо наилазе пацијенти који примете промену у свом здравственом стању? Они чији узрок не може лако да се повеже са неким здравственим проблемом пролазе пут који зна да траје и до две године док се утврди реални узрок проблема. У том стању лутају од амбуланата, приватних ординација, од специјалиста до специјалиста. Пита ли се неко да ли у неком тренутку за нека стања може да буде касно? Пита ли се неко да ли неким стањима може да се предупреди?
ПРЕВЕНЦИЈА
Ако људи који имају здравствених потешкоћа не могу да дођу до одговора који конкретан здравствени проблем њих кочи у њиховом нормалном функционисању, шта је са онима који знају узрок свога проблема? Поново наизлазе на бројне препреке. Дуги редови чекања за радиолошке прегледе, за магнентну резонанцу, за операције сведоче о томе колико је наше право на здравствену заштиту неоствариво. Такође, људи који се боре са конкретним здравственим проблемом не могу у његовом лечењу да пропусте издвајање додатних средстава за приватно лечење које су готово сигурно издвајали како би открили узрок свог проблема.
А шта је онда са превенцијом? Ако којим случајем имате неких мање значајнијих показатеља који теже ка неком здравственом проблему, бићете занемарени. Бићете занемарени и када ти показатељи буду расли све док не достигну онај праг који сведочи да сте стекли одређени озбиљан здравствени проблем са којим улазите у борбу. Прави показатељ за то јесу осцилације у резултатима хормона за штитну жлезду које ће бити занемариване све док не будете имали озбиљан проблем.
ШТА ДАЉЕ
Како даље реаговати на овакве појаве? Негом човека и хуманошћу здравственог позива. Превенција је кључан фактор за здраву популацију. Изван превенције, адекватна брига и за здравог и за човека који има одређене здравствене проблеме основна је сврха здравства. Уколико не можемо на адекватан начин остваривати здравствену заштиту, како онда можемо да кажемо да на адекватан начин остварујемо право на живот као круну свих права.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
