Студирање у иностранству представља једну од најзанимљивијих авантура коју млада особа може доживети, али многи оклевају да размотре ову могућност из страха од непознатог. Често је управо процес пријаве застрашујућ, јер се наизглед на сваком кораку може посрнути. Како бисмо вам олакшали прве кораке при одласку у иностранство, саставили смо листу основних ствари које можете очекивати током процеса пријаве.
Одабир факултета
Иако вероватно већ имате идеју који смер бисте желели да студирате, у обзир треба да узмете и дужину путовања, као и колико често ћете бити у могућности да посетите дом. За оне који се не плаше даљине, прекоокеанске државе нуде разне могућности, али и Европа има доста тога да понуди. Не треба да вас буде срамота ако желите да останете релативно близу Србије.
Такође треба узети у обзир који тип установе желите да похађате. С обзиром на то да се у овом тексту концентришемо на основне студије, осврнућемо се на колеџе и универзитете. Треба имати на уму да и једни и други могу бити државни или приватни, а тај одабир зависи пре свега од ваших финансијских могућности.
Универзитет је академска установа која нуди висок степен образовања. Најчешће обезбеђује више различитих смерова на нивоу основних и мастер студија. С друге стране, колеџ је мања институција чији су императив управо основне студије. Колеџи су најзаступљенији у државама Северне Америке, а често садрже и смер познат као ,,либерал артс” (у буквалном преводу ,,слободне уметности”) који обухвата предмете из различитих области како би понудио свеврсно образовање за младе који нису сигурни чиме желе да се баве. Мада делује примамљиво и оставља време за одабир професије, са оваквим смером треба бити опрезан, јер подразумева наставак образовања или неки вид специјализације. Универзитети су генерално на бољем гласу, сматрају се престижнијим, али нико вам не може оспорити добар успех са колеџа. Иако су српски факултети у оквиру универзитета, за потребе овог текста даље ћемо и универзитете и колеџе називати заједничким именом ,,факултет”.
Што се тиче дужине студирања, у свим државама ЕУ (осим Шпаније), основне студије трају 3 године и готово се подразумева да ће студенти наставити образовање на неком двогодишњем мастер програму. У највећем делу света, укључујући САД и Канаду, основне студије трају 4 године, а мастер програми су једногодишњи. Изузеци постоје када су у питању медицински смерови. У Италији основне студије медицине трају колико и код нас, 6 година, док је у САД и Канади неопходно прво завршити основне студије па се тек онда уписати у ,,med school”, тј. медицинску школу. Слична ситуација важи и за студије ветерине и права у САД.
Конкурси за велики број факултета који нуде смерове на енглеском језику почињу у септембру и октобру ваше завршне године средње школе, тако да почните да размишљате о пријави на време и паметно организујте време у овом периоду.
Пријава
Одабрали сте факултет на који желите да идете и сада морате да напишете пријаву. У основи скоро сваке пријаве наћи ће се ваш ЦВ, оцене из средње школе као и листа ваннаставних активности и награда које сте освојили током средње школе. Информације о прављењу доброг ЦВ-а на енглеском језику можете наћи на следећем линку. Одабир факултета на који ћете се пријавити зависи и од онога што желите да добијете од свог студентског искуства. Вредновање оцена у односу на ваннаставне активности зависи од установе до установе, али неписано правило углавном показује да факултети Северне Америке већи акценат стављају на активности, док рецимо азијске државе велику пажњу посвећују оценама. Овакав шаблон приметићете у већини случајева, јер амерички факултети покушавају да ученике охрабре да буду што активнији и током студија, док европски факултети највише обраћају пажњу на образовање.
Писмо / лична изјава
Велики број установа од будућих студената захтева да напишу писмо у коме изражавају свој карактер и/или образложе зашто баш они заслужују да добију прилику да похађају одређени смер. И овде, како сигурно већ претпостављате, постоји разлика између евроазијских и америчких универзитета. Амерички универзитети најчешће студентима дају прилику да изразе своју личност, поделе са комисијом причу која одражава изазове са којима су се суочили у досадашњем животу, неки посебно значајан успех или животни циљ који имају. Америчка писма по структури најчешће личе на кратку причу, а на интернету можете пронаћи бројне примере добре праксе.
Насупрот томе, европски универзитети, ако уопште траже неку врсту личне изјаве, желеће да читају о активностима којима сте се бавили а које су везане за ваш жељени смер и које вас могу добро припремити за прву годину студија. Ту спадају предмети које сте имали у школи, било која радна искуства и сл. Најбољи начин да се упореде ова два система јесте рећи да Американци желе да сазнају зашто ви као особа заслужујете да будете део њихове институције и како јој можете допринети, док у Европи желе да сазнају зашто сте компетентни да студирате. Наравно, нису сви универзитети исти, па је важно да погледате сајт факултета и видите на који начин желе да им се представите.
Писмо препоруке
Велики број установа тражиће писмо препоруке од неке одрасле особе. У САД је понекад дозвољено да писмо напише пријатељ или члан породице, али УВЕК!! инсистирајте да добијете писмо/а од професора. Најбоље је да то буду професори који вам предају предмете везане за изабрани студијски смер, али је за САД прихватљиво тражити препоруку и од професора који вас добро познаје и из других предмета. Што се тиче Европе, држите се предметних професора.
Понекад ће вам бити тражена и препорука школског педагога (,,councelor”, тј. посебан саветник за упис). У нашем систему не постоји ова врста саветника, али ће педагог сигурно бити спреман да вам изађе у сусрет. Замолите професоре и/или педагоге да нагласе ваше врлине, успехе и труд, као и да истакну оно што вас издваја од других ученика и чини добрим кандидатом.
Пријемни испит
Немају сви факултети пријемне испите, али може се десити да налетите на установу која жели да додатно испита вашу академску спремност. Најчешће ће се пријемни испити концентрисати искључиво на предмете уско везане за вашу будућу професију, али дешава се и да факултети траже одређене тестове логичког размишљања или препознавања шаблона. За овакве тестове треба имати на уму да добар резултат не значи да сте на апсолутно свако питање дали тачан одговор, јер су питања дизајнирана тако да вас изазову на размишљање и гурају до саме границе ваших способности. Академске тестове, наравно, желите да урадите што је боље могуће јер се питања на таквим тестовима сматрају неопходним претходним знањем.
Амерички факултети, а од скоро и одређени европски приватни факултети, понекад траже да се ураде САТ или АЦТ испити. Они се раде независно од институције у коју се пријављујете, а организатори тестирања резултате шаљу факултетима. САТ мери ваше познавање математике, способност писања и разумевања прочитаног. Максимум бодова које на овом испиту можете добити је 1600, али треба имати на уму да само 10% ученика који га полаже има резултат већи од 1340. Поред математике, разумевања прочитаног и писања, АЦТ проверава и ваше познавање природних наука, а највећи резултат који можете добити је 36. Различите установе имају различит праг за прелаз, тако да је најбоље погледати сајт факултета за који се пријављујете за информацију о најнижем прихватљивом резултату.
Иако су током пандемије ови испити били опционални, неки факултети поново их траже. Ако постоји могућност да бирате између САТ-а и АЦТ-а, препоручујемо вам да прочитате детаљније описе сваког теста и одлучите који више одговара вашем начину учења.
Ако сте средњу школу похађали на српском језику, мораћете да положите и тест којим доказујете да су ваше способности енглеског језика на довољно високом нивоу за потребе основних студија. Најчешће се траже испити ТОЕФЛ или ИЕЛТС, мада су током пандемије школе прихватале и онлајн Дуолинго тест.
У данашње време, скоро све ово можете завршити путем интернета. Неки селективни факултети ипак траже да њихови студенти допутују и тестове или интервју ураде уживо. Ово је релативно ретка појава, и углавном се односи на смерове који се сматрају посебно изазовним.
Интервју
Дошли сте до фазе интервјуа! Ако сте дошли до ове тачке, већ треба да будете поносни на себе, јер доста ученика никад не добије овакву прилику. Одређени факултети уопште не траже интервјуе, али било који ученик који планира да студира у иностранству треба да буде спреман за могућност истог. Интервјуи најчешће трају између 20 минута и сат времена, а комисија или особа са којом разговарате желеће да провере ко сте као особа, како размишљате и које су ваше амбиције. Скоро на сваком интервјуу чуће се питања попут ,,где видиш себе за 10 година” или ,,које су твоје мане”. Једини савет који вам овде можемо дати јесте да будете оно што јесте. Будите пристојни, али немојте да будете претерано скромни. Ако сте освојили неку посебну награду, слободно је помените када се за то укаже прилика (као на пример када вам се постави питање ,,који је твој највећи успех” или ,,на шта си посебно поносан/на”). Запамтите да желите да покажете себе у најбољем светлу и покажете саговорнику да сте управо ви савршен студент за њихову установу.
Када вам поставе (не)чувено питање о манама, будите искрени али потом образложите на који начин радите на томе да се побољшате или како се носите са том маном.
С обзиром на то да сам и дама прошла кроз овај процес, једно од најизазовнијих питања на интервјуу за факултет који сам на крају изабрала било је да прокоментаришем цитат Алберта Ајнштајна који ми је прочитан. Потрудите се да вам у оваквим ситуацијама одговори буду детаљни, али да не улазите у десетоминутни монолог, јер ће саговорник или комисија изгубити пажњу!
Одређени факултети, углавном у Европи (акценат овде треба ставити на Велику Британију), током интервјуа ће вам постављати питања везана за ваш одабрани смер. Покушајте да одговорите што боље можете, али немојте се плашити ако не знате одговор на неко питање. Ако вам неко питање није најјасније, увек можете тражити образложење.
Још један савет – уколико радите интервју онлајн, држите поред себе чашу воде. Ако вам неко постави тешко питање, можете купити себи пар секунди за размишљање тако што ћете попити гутљај воде. (Ауторка текста се у овај трик куне!)
Стипендије
Највећи број младих који одлазе у иностранство не може да студира без стипендија. Пријаве за стипендије у свакој установи су другачије, али ево неколико основних смерница о томе какве стипендије постоје.
Објективно гледано најбоље стипендије најчешће се добијају у САД. Постоји велики број установа које нуде пуне стипендије са покривеним трошковима студија, а понекад и боравка, хране, путовања, здравственог осигурања… Овакве стипендије ретке су у Европи, где се најчешће додељују парцијалне стипендије, тј. одређена умањења школарине. То значи да ћете углавном ипак морати да плаћате и стан и храну, као и део трошкова студија.
Министарства просвете неких држава такође нуде стипендије за ученике који долазе у те земље како би стекли образовање. Јапан и Јужна Кореја нуде стипендије које покривају све трошкове студија и живота, али су студије у овим земљама углавном управо на јапанском или корејском. Уз четворогодишње студије, у оваквим ситуацијама добијате и покривених годину дана током којих учите језик како бисте могли да пратите предавања.
Како је већ речено, пуне стипендије у Европи су ретке. Ипак, одређени програми и стипендије се могу пронаћи. Престижне британске установе, попут Кембриџа и Оксфорда, као и неке институције у Француској и Пољској, нуде стипендије за најбоље студенте. Овакве стипендије скоро искључиво су резервисане за природне и техничке науке.
Stipendium Hungaricum је стипендија коју финансира мађарско министарство просвете и такође обухвата трошкове образовања, боравка, хране итд. За српске држављане ова стипендија је доступна само за одабране смерове, тако да је најбоље консултовати њихов сајт и потврдити да ли ваш жељени смер потпада под билатерални договор Србије и Мађарске.
За крај, ево листе факултета које сам ја истраживала за своју пријаву и на којима постоје солидне стипендије:
Saint Louis University (Мадрид) – ово је грана америчког језуитског факултета, али постоје стипендије које покривају све трошкове студија.
University of Amsterdam (Амстердам) – овај факултет нуди стипендије пуних школарина за најбоље бруцоше, али се списак смерова који могу добити стипендије сваке године мења у зависности од потражње.
NYU Abu Dhabi (Абу Даби) – као грана америчког факултета, ова установа нуди пуне стипендије које покривају и трошкове живота. Студенти који уђу у финални круг избора добијају плаћен лет и путовање до факултета, где имају интервју.
IE University (Мадрид / Сеговија) – факултет се налази на листи најбољих бизнис школа у Европи. Имају стипендије које доносе значајна умањења (до 75%), али и пуне стипендије које укључују трошкове живота.
ФТЈП
Када будете примљени на факултет (приметите да сам рекла ,,када”, а не ,,ако”!), биће неопходно да скупите папире за визу. Добијање визе је доста досадан посао који се врло често описује чувеним ,,фали ти један папир”. Ипак, на сајтовима амбасада налазе се спискови потребних докумената, који често укључују и документе са факултета којима се потврђује да ћете бити редован студент. Будите ажурни, закажите предавање докумената на време! Пријаве за студентску визу углавном су могуће или три или шест месеци пре почетка програма, у зависности од државе.
Све ове кораке можете да испуните сами, али за оне који се и даље плаше процеса пријаве, постоје агенције попут ИНО едукације и Via Academica које вам помажу при сваком кораку пријаве и касније скупљања папира за визу. Ако нисте сигурни око нечега, пронађите контакт информације жељеног факултета и пошаљите им мејл. Већина установа има посебне тимове који су задужени за помоћ и регрутацију будућих студената.
Ја сам цео процес завршила самостално и добила пуну стипендију са свим покривеним трошковима за жељени факултет. Иако је процес прилично стресан, не постоји осећај лепши од ишчекивања авантуре која почиње одласком на студије у иностранство.
Цела редакција ,,Омладинских” вам држи фиге и навија за вас у овој феноменалној фази живота!
Ауторка: Љубица Огњеновић
Фотографије: unsplash.com
