,,Музика је најснажнији облик магије”
Иако би многима класична музика и слушање неке музичке композиције било ужасно досадно и неповезано са забавом и задовољством. Међутим, то би рекао само неко ко из површног угла има приступ музици и осећањима које музика може да изазове. Уз довољно осећајности и маште могуће је уз неку композицију отићи у неки други универзум. За свакога од нас различите врсте музике могу представљати инспирацију и лепоту, зато треба пронаћи свој начин “вајања” сопственог света музиком.
УТИЦАЈ МУЗИКЕ НА ДЕТЕ И ЧОВЕКА
Музика, а нарочито умирујући тонови класичне музике могу имати значајног утицаја на раст и развој малог детета. Истраживања показују да је пуштање класичне музике бебама у пренаталном периоду могу утицати на њихов развој у стомаку. Једно дете може све боље да се развија уз музику, и то не само дететовог духа, већ и његовог тела и здравља. Поред тога, навикавање детета од малих ногу на квалитетну музику и развијање код њега слушалачке културе и музичког интересовања могу утицати на развитак дечијег духа. Наравно, то се не односи само на класичну музику, већ се односи на било коју културолошки адекватну врсту музике. Оно што свакоме детету јесте од кључног развоја за ментални и духовни развој јесте учење и навикавање детета на истраживање у музици, на размишљање о музици и на повезивање музике са сопственим осећањима.
Музика нема чудотворна дејства само на дете. Музика има чудотворна дејства и на већ развијеног човека. Она та дејства постиже тако што може својом лепотом да излечи сваку духовну и физичку рану човекову.
АСПЕКТИ ПРИСУСТВА КОМПОЗИЦИЈЕ У ЧОВЕКОВОМ ЖИВОТУ
Постоје разни аспекти и ситуације у човековом животу који су повезани са класичном музиком коју човек слуша. Човек може одређену врсту музике да слуша док нешто учи или ради. Са друге стране, музика се слуша и да бисмо се успавали или разбудили. Изван тога, музика може допринети нашем општем спокоју и умирењу када смо узнемирени. Ови аспекти се везују за класичну музику, а вољене мелодије и строфе могу човека “подићи” и у највећој тузи.
У било којој од ових ситуација у композицију треба уронити. Зависно од ситуације треба склопити очи и поћи у чудесан свет ноти. Ово нарочито можемо применити када музику слушамо да бисмо се умирили или успавали.
Поред тога, музика није само сведок наших срећних тренутака, иако мислим да само срећу и спокој може да створи. Музика је повезана са многобројним нашим животним ситуацијама и осећањима. Зато музика јесте једна од јединствених магија.
,,ВЛТАВА”
Да бисмо схватили шта је урањање у композицију потребно је да одслушамо неку од композиција која се нама допада и која је за нас посебна. Рецимо да то буде Дворжакова “Влтава”. Оно што ће једног слушаоца привући музици биће свакако складност тонова, одређена опуштајућа интонација, мелодичност ритма. Међутим, то је само почетни стадијум грађења односа са једним уметничким, па и музичким делом.
Након неког времена, слушалац ће имати потребу да све чешће слуша вољену композицију. И онда га више неће привлачити сама обележја те композиције и њена лепота. Слушаоца ће са композицијом почети да повезују и осећања која она у њему буди. Слушаоца са композицијом након неког времена повезују и његова сећања и успомене. Поред тога, убрзо ће та музика постати синоним за његове снове и најскривенија осећања. На тај начин музичка композиција постаје човеков најбољи пријатељ.
Тако, када бисмо узели за пример једну композицију, рецимо “Влтаву” могли бисмо да њу повежемо са периодом кад смо је први пут чули и нашим сећањима. Могли бисмо да је повежемо са нашим сновима о освајању за нас неосвојеног града и простора и остварењу наших највећих жељ. А свакако би она у нама могла да пробуди машту, па бисмо сваки пут док слушамо композицију замишљали нека давна времена и кривудаву прелепу и неосвојиву реку на непознатим обалама.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
