Нису непознате приче о непријатностима које људи могу доживети приликом одласка код лекара ради решавања здравствених проблема. Међутим, какав је однос веома младих људи са здравством?
Чини се да здравствени проблеми никада нису знали за старосну границу, а тек за њу не знају у овом времену у коме расте проценат болести код младих, а неке хроничне и аутоимуне болести постају масовне. Начин живота, начин исхране и исправност производа које ми користимо у редовној употреби неминовно утиче и на квалитет нашег живота и на наше здравље. Такође, стрес који испуњава младог човека малтене од детињства било кроз школу кроз однос са родитељима и околином, неминовно утиче на ослабљење младих у здравственом смислу. Ипак, какав је однос лекара према њима и да ли се адекватно одговара на њихове проблеме?
ОДНОС ЛЕКАРА И ПАЦИЈЕНТА
Лекарске грешке су појам који се везује за правну одговорност лекара када поступа супротно правилима струке. То поступање противно правилима струке односи се на неадекватно старање о пацијентовом физичком и психичком здрављу. На тај начин поступа супротно правилима струке те се услуге које он пружа сматрају несавесним лечењем. Све чешће смо сведоци и жртве оваквих лекарских грешака. У понашању већине лекара нема довољно савесности и пажње која је потребна како би се један пацијент излечио и како би он осећао довољно поверења у лекара што је важна ставка у лечењу. У медијима често чујемо о неодговорности лекара и медицинског особља према трудницама и о томе како је њихова грешка узроковала побачај или смрт бебе или мајке. Са једне стране је разумљиво да ко ради прави и грешке, али са друге стране стоји чињеница да је општи утисак да смо ми занемарени од стране лекарског особља, па стога често и угрожени. Дуге листе чекања, незаинтересованост, неодговарање на проблеме пацијента само су неки од проблема у нашем здравству. Отуда ми осећамо несигурност и страх према сектору где бисмо требали да тражимо помоћ.
МЛАДИ И ЛЕКАРСКО ОСОБЉЕ
Постоје више ситуација међу којима се може представити однос младих са здравством. Оно што је полазиште свих проблема јесте одговор који ће сваки млади човек добити када тражи здравствену помоћ. Лекари ће младима обично рећи да су они млади да би имали било какав здравствени проблем и да нема потребе да иду даље код лекара. Након тог одговора и занемаривања проблема, следе даље непријатности попут одбијања давања упута и занемаривање лоших резултата у анализама. На тај начин млади немају решење за своје проблеме често ни када траже приватну здравствену помоћ, већ остају препуштени сами себи и на милост и немилост “судбине”. Доктори уочавају здравствене проблеме младих тек када они постану неизбежни, па често и тада лекари не реагују на адекватан начин на проблеме младих. У међупростору док проблем не постане озбиљан или док се озбиљан проблем не открије, млади пролазе пут несигурности где препуштени сами себе истражују и “иду од врата до врата” како би нашли узрок свог проблема и лек за њега.
НА ШТА МЛАДИ НАИЛАЗЕ У ДРУШТВУ
Онај одговор који ће млади добити од лекара добиће и од већине људи у друштву, а то је да су млади да би имали било каквих здравствених проблема. Лоше медицинске анализе, нагле промене у здрављу и расположењу младог човека никога неће навести на помисао да је младом човеку потребна помоћ, већ ће најпре за лекаре тај млади човек бити сматран хипохондром, а касније и од друштва. Најчешће млади имају подршку најуже породице због њихове забринутости, али проблем је да и ту често наилазе на неразумевање. На тај начин већина младих постају анксиозни са осећајем кривице. На тај начин, млади остају ускраћени за разумевање, а често и са озбиљнијим здравственим проблемом коме не могу наћи узрок.
Циљ лекарске заштите јесте да лекар буде максимално посвећен пацијенту и да са стручном пажњом пружи адекватну негу пацијенту и пронађе начин да открије узрок проблема пацијента. Међутим, то често није случај нарочито када се питају млади. Млади имају и озбиљнијих здравствених проблема, поред тога што се све већих број хроничних и аутоимуних болести попут дијабетеса, инсулинске резистенције, полицистичних јајника, хашимота дијагностификује младима. Стога је потребно ради здравља младих и њиховог будућег благостања разрешити овај друштвени проблем, а не да се млади ускраћују за једно од основних људских права, а то је право на здравствену заштиту.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
