,,Све што можеш замислити је стварност.”
Оно што је непроценљиво и из чега су “изникли” векови који су прохујали јесте била машта. Несавладиве машине, разне врсте уметности, разноликост, разне врсте наука… ништа од тога не би постојало да се није јавила машта као основни покретач света који нас окружује. Машта отвара нове видике, машта нас води на места до којих физички не можемо да допремо… Уз помоћ маште разбијамо монотонију која нас одасвуда окружује. Најпре ћемо машту повезати са писцима и ствараоцима, те је итекако можемо повезати са писцем Ивом Андрићем који је машти пружио нову ноту. Андрић је уз помоћ маште и путујуће “панораме свијета” стигао до крајева о којим је дечак из једне босанске касабе могао само да сања.
“ПАНОРАМА СВИЈЕТА”
Приповетка “Панорама” сликовито приказује тајновити свет једног дечака који у детињим годинама сања о непознатим крајевима и стварима. Како потиче из једне сиромашне средине, он нема прилику да види “свет на длану” што би вероватно сваки човек пожелео. Његов свет се мења када види натпис “Панорама свијета” којим се заинтересовани позивају да дођу да присуствују јединственој представи разноликости различитих делова света. Овакав један натпис интригира дечака који оде да присуствује таквој представи. Након тога, он жељно ишчекује дан када ће опет отићи у “Панораму свијета” и видети неки нов крај света и одсањати једну нову верзију живота. Дечак није само гледао слике које су приказивале разнолике крајеве, већ је осмисшаљавао за сваки од тих крајева посебну верзију свог живота и живота људи који су били штафаже на сликама.
Отуда се развила у дечаку посебна врста маште која му је дала смисао и вољу за животом. Тај нови смисао био је разлог томе да се дечак није либио да ради тешке физичке послове и улази у сукоб са родбином како би зарадио за карту у нову пустоловину. Та чудновата прича трајала је све док се једног дана “Панорама свијета” није одселила из његове касабе.
ГДЕ СУ НАШЕ ПАНОРАМЕ
Несумњиво је да је машта узрок настанку свега што нас окружује. Машта у нама буди вољу и из маште стварамо све оно што је наше. Отуда је панорама свијета Иву Андрића увела у његову будућност која је подразумевала многобројна путовања и досегнућа недостижног. На тај начин он је окус сладост успеха кога не би било без првобитне сладости маште. Баш као што је и описано у приповетци одувек је било осуде од стране друштва за људе са идејом и са маштом. Ипак, оно што је заиста вредно и што нас води успеху заправо јесте машта. У нашем безвољном и монотоном свету нема маште, нема идеја и жеља које нас покрећу. Једина жеља у таквом свету јесте жеља за безразложним стицањем и богаћењем, као и нагомилавањем стереотипних добара. Глобализам је укинуо човекову личност стога нико од нас нема своје сопство које би у њему разбудило машту и индивидуалне снове. Стога су наше панораме донекле однесене ветром заборава и самодеструкције.
ЗНАЧАЈ МАШТЕ
Глобализам није утицао само на убиство индивидуализма код сваке индивидуе, већ и на убиство маште и сањања. Више нико не путује душевним пространствима нити пролази најживописнија путовања у глави. Нико више и не путује да би видео нешто ново, повезао се са новим простором и људима. Данас се путује ради престижа и слика, као и ради задовољавања материјалних потреба.
Да није маште не би настало ништа од уметности за коју знамо, попут арија, балета, слика, стихова. Да није маште не би било ни идеја, па не би постојао ни делић науке коју данас познајемо. Да није маште не би настало ништа од функционалних алата уз помоћ којих ми данас живимо много једноставније него наши преци. Зато, треба се успротивити убиству сопства у човеку, треба волети, тражити себе, маштати и сањати, а онда стварати.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
