Ових дана се у медијима спомиње термин “суперћелијске олује” који звучи застрашујуће и апокалиптично. Како бисмо имали сазнање о томе из „прве, научне руке“, ево објашњења проф. др Зорице Подрашчанин са Департмана за физику, новосадског Природно-математичког факултета.
“Суперћелијске олује настају када постоји екстремна термичка нестабилност атмосфере. Ове олује могу настати било где у умереним географским ширинама. Праћене су интензивним падавинама и градом. Суперћелије су много веће од појединачних ћелија. За разлику од појединачних ћелија, суперћелија има једну струју усмерену навише и две струје усмерене наниже. Промене у правцу ветра у нижим и вишим слојевима ове структуре су јако велике и раздвајају струју која се креће навише и струје које се крећу наниже. То омогућава супер ћелији да стално развије снажну и издржљиву струју усмерену навише. Ово је главни разлог зашто су овакве супер ћелије дуготрајне и интензивне. Суперћелијске олује могу трајати и то 12h и могу бити врло опасне. Скоро увек су праћење снажним ветровима и великом количином падавина, те врло често изазивају торнадо.“
Струка је свесна да се овакви феномени морају пажљиво пратити и даље истраживати, с обзиром на то да ове олује могу имати импликације на климатске промене.
