Иако је култура важан сегмент живота младих, подаци показују да млади нису примарна циљна публика у институцијама културе, а посебно не млади у ситуацији смањених могућности – речено је јуче на конференцији “Култура за све младе” одржаној у Медија центру у Београду. Неколико је стратешких докумената којима се гарантују једнаке могућности за све младе и дефинише њихово веће укључивање у области културног деловања. Међутим, у пракси се то не дешава и то је разлог због којег су предложене измене постојеће Уредбе о финансирању пројеката на јавним конкурсима.
Одлазак на неки културни догађај за младу корисницу колица Софију Драшковић значи озбиљну логистичку припрему – сваки пут мора да уложи додатно време за проверу да ли је објекат у којем се одржава догађај архитектонски приступачан.
– То је, нажалост, моја свакодневница. Сваки пут морам да зовем или да лично дођем да проверим због тога јер то није нешто што се подразумева него је једноставно лутрија да ли ће бити или неће бити приступачно – појаснила је Драшковић.
Додаје да је кључно радити на подизању свести јавности и институција културе о томе да све особе имају исте потребе, па да тако и млади у ситуацији смањених могућности имају потребу да конзумирају културне садржаје и буду укључени у креирање истих, те да им то треба и омогућити.
Подаци из истраживања које је НАПОР спровео прошле године, показују да чак 94 одсто младих никада није консултовано приликом креирања културних садржаја. Са друге стране 86 одсто испитаника/ца из институција културе наводи да редовно укључује и пита младе. Очигледно је да постоји шум у комуникацији, а када говоримо о младима у ситуацији смањених могућности ситуација је вишеструко комплексна.
Омладински радник из Групе “Хајде да…” Марко Пејовић рекао је да различите категорије младих са смањеним могућностима немају приступ садржајима у институцијама културе, те их онда због тога и не доживљавају као место где су добро дошли.
– Баријере на које млади наилазе су разне и оне могу бити од економских до физичких, информационих итд. Када једна слепа или глува млада особа жели да се укључи у културни живот наилази на разне тешкоће које онемогућавају да приступи било каквим културним садржајима. Ту је највећи проблем што немамо системска решења за њихово превазилажење – истакао је Пејовић.
За превазилажење оваквих препрека и креирање системских решења када је у питању задовољење потреба младих у области културе, потребно је да постоји међусекторска сарадња омладинског са сектором културе, која тренутно није успостављена и заснива се на појединачним примерима. Велика препрека за веће укључивање младих у ситуацији смањених могућности у креирање културних средстава јесте и недостатак људских и материјалних средстава.
Глумица и позоришна педагошкиња Маша Јелић из “Плавог позоришта” навела је да друштвени амбијент у којем живимо ставља културу на последње место.
– То се види из тога што су издвајања за културу изузетно мала, а посебно за независну културу. Тако да би све требало да почне од подизања свести у друштву уопште о важности саме културе, па онда о важности независне културе као места где се догађају промене, где се померају границе, где се култура заправо унапређује – нагласила је Јелић.
Анализа конкурса намењених младима и особама са инвалидитетом у периоду од 2018. до 2022. године, коју је у оквиру пројекта “Култура за све младе” спровела Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада – НАПОР у партнерству са организацијом Азбуки из Ниша и Цеград из Обреновца уз подршку Београдске отворене школе и Европске уније, показала је да је просечан износ који се додељује за пројекте 250 000 динара што је недовољно за реализацију квалитетних програма са младима. Други проблем је само трајање спровођења пројеката које је често краће од планираног. Оно што је посебно симптоматично јесте да у последњих пет година ниједан пројекат није реализован у формалном партнерству омладинских организација и институција културе.
Менаџерка за јавно заговарање у НАПОР-у Недељка Ивошевић истакла је да је то нешто на чему треба радити јер се због тога што сваки сектор ради у свом домену у пракси дешава да се сличне или исте теме и активности финансирају на јавним конкусима, те најчешће и укључују врло сличне циљне групе, док огроман део младих који су у ситуацији смањених могућности бива потпуно изопштен и занемарен.
– Управо због тога ми смо кроз пројекат “Култура за све младе” у једном широком консултативном процесу који је укључио како представнике омладинских организација тако и раднике/це у култури креирали предлог практичне политике се односи на измену постојеће Уредбе о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, Аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе – рекла је Ивошевић.
Предлог је да се у члану 3. Уредбе који се односи на критеријуме на основу којих ће се оцењивати пројекти пријављени на јавни конкурс дода критеријум који се односи на формална партнерства институција културе и акредитованих омладинских организација, као и да се код степена утицаја пројеката на квалитет културног живота заједнице посебан фокус стави на млади, а посебно млади у ситуацији смањених могућности. Осим тога, предлог је да се у члану 4. истог документа дода сегмент који ће се односи на то да дефинишу јасне смернице са бодовном табелом за сваки дефинисани критеријум које ће користити чланови/це комисије приликом селекције, а које ће бити јавно доступне свима.
– Ово је само први корак ка системском решавању изазова са којима се суочавају млади у ситуацији смањених могућности. У консултативном процесу добили смо предлог решења да у свакој инстистуцији културе постоји особа која је задужена за рад са младима. Имајући у виду да то изискује додатна финансијска средства и креирање нове јавне политике, предлог је да се фокусирамо на већ постојеће које не захтевају додатна улагања, већ само политичку вољу доносиоца одлуке, у овом случају Владе Републике Србије – истакла је Ивошевић и додала да ће иницијативу за измену Уредбе НАПОР ће упутити Министарству културе у наредним данима.
У протеклом периоду усвојено је неколико стратешка документа којима се гарантују једнаке могућности за све младе и дефинишу правци за веће укључивање младих у разне сфере друштва. У овом случају веће учешће младих у културном животу на првом месту предвиђено је Стратегијом развоја културе за период од 2020-2029, а потом и новоусвојеном Стратегија за младе Владе Републике Србије за период од 2023-2030. године. С тим у вези представници/це омладинских организација позивају доносоце одлука да предузму неопходне активности које ће довести до њихове имплементације у пракси, а предложена измена може бити почетак, закључено је на конференцији.
