Слобода изражавања јесте једно од основних људских права свакога човека. Ипак, да ли та слобода може узроковати угрожавање других људских права човека попут права на приватност?
Европска конвенција о људским правима и основним слободама отворила је пут слободи изражавања мисли, као и слободи медија. На тај начин остављен је простор медијима да своју професију обављају савесно без цензуре и мешања државних власти. Ова слобода се у националним правима може ограничити ради заштите безбедности и врховних друштвених интереса. Колико год да је овако дефинисана слобода и право одраз цивилизованог и демократског друштва, ова слобода подложна је бројним злоупотребама које угрожавају остала индивидуална људска права.
ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ
У технолошком добу и добу друштвених мрежа, право на приватност је угрожено како нашим индивидуалним, тако и поступцима трећих лица. Тешко је одржати баланс између жеље за приватношћу и жеље да друштвено одразимо своју личност кроз наше профиле. Своје сопствене поступке у дигиталном добу можемо и исконтролисати и предупретити, али поступке трећих лица који су повучени личним жељама и жељом за сензационализмом често и не можемо.
Медији су данас присутни у стандардној форми штампе и телевизије, али су присутни и на интернету путем портала и путем друштвених мрежа. Ова чињеница пружа нам велике предности које се огледају у чињеници да можемо пратити дешавања у секунди и бити у сталном току са протоком актуелних информација. На тај начин можемо имати лак приступ информацијама које су од великог значаја за наше личне животе, као и наше послове. Са друге стране, ово води ка многобројним злоупотребама. Имамо примере многобројних медија који свој положај злоупотребљавају тежећи популарности која ће бити заснована на сензационализму. Отуда медији могу извештавати о приватности не само пзнатих личности, него и сваког просечног појединца. Није непознато да у медијима са сасвим обичних, али јавних места, као што је то градски превоз, могу искрснути слике и снимци свакога грађананина.
ПОЗНАТИ И МЕДИЈИ
Када неко постане јавна личност, прећутно се сагласио са чињеницом да његов лични живот просто више није само његов, већ живот целог друштва. Можда би ово донекле било оправдано за политичаре који су на важним друштвеним функцијама и који сносе део одговорности за заједницу. Ипак, колико год да живот познатих не може бити сакривен од јавности, није оправдано злоупотребљавати приватност познатих ради стицања медијског рејтинга. Утолико више, није оправдано објављивати и разматрати чињенице и догађаје које би свако од нас желео да сачува само за себе. У тим ситуацијама свако треба да се стави на место особе о којој пише и да се запита да ли би му пријало изношење неких информација и догађаја из његовог сопственог живота. Нарочито ако имамо у виду да далекосежније последице овакве радње могу имати на јавне личности, с обзиром на њихову изграђену репутацију међу популацијом.
ПРАВА СЛОБОДА
У књижевним делима забележен је мотив човека који бива прогањан због онога што је изговорио или због мишљења за које се заложио. Дуга историјска потискиваност слободе изражавања мишљења свакога човека допринела је томе да ће се цивилизација у једном тренутку пробудити и хтети да прекине дуги ланац ропства затвореног мишљења. Човек може бити слободан само када му се допусти да буде оно што јесте, а да би био оно што јесте мора да му буде омогућено да изражава своје мишљење. Само на тај начин он може и да уочи своје грешке. Таква јесте и сврха медија, уз њихов додатан циљ тежње ка информисаности и истини.
Ропство ћутања је прекинуто, али да ли је дата слобода допринела стварању новог јарма међу људима? Циљ медија и слободе мишљења јесте остваривање потпуне информисаности међу људима уз поштовање принципа истинитости. Међутим, данас се тај принцип напушта зарад неких других материјалистичких циљева. Зато треба очувати часност медијске професије која је осмишљена са циљем посебне заштите људских права, а не сме се дозволити да се вршењем медијске професије угрожавају нека друга права човека попут права на приватност и права на лични и породични живот.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
