Бомбародвање Народне библиотеке Србије представља историјски симболичан начин уништавања идентитета и историје српског народа.
извор: mediasfera.rs
Бомбардовање Народне библиотеке Србије јесте најтрагичнија културно-историјска жртва Другог светског рата. О самом догађају и бирању библиотеке као циља присутне су бројне контраверзе. Према основној причи у историјском догађају ово је био чин освете нацистичких снага, који су имали за циљ да униште културно-историјски идентитет народа који им се није покорио. Отуда је једна од контраверзи да ли је бомбардовање наредио сам Хитлер или не, као и да ли је било могућности да се библиотека спаси?
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ
Народна библиотека Србије била је у тадашњој Краљевини Југославији једна од кровних институција од националног значаја која је у себи чувала вредну грађу. Настала је читав један век пре бомбардовања 6. априла 1941. године у Крагујевцу који је у то време био престоница, да би се убрзо преселила у Београд. Од свог настајања библиотека је на својим полицама крила рукописе и вредне записе који су били од националног значаја. Отуда су библиотеци претила разарања и уништавања њене грађе више пута током историје.
Када је српској Влади постављен ултиматум пред Први светски рат, тадашња влада осетила је претњу по културно-историјску грађу, те је наредбом тадашњег министра просвете један део грађе који се састојао од старих рукописа и штампаних књига био предат представницима министарства иностраних послова. Та грађа је отуда прошла јужније крајеве земље све до Косова и Скопља. Одређена разарања библиотека је претрпела и током Првог светског рата када је била смештена у Капетан Мишином здању.
извор: jadovno.com
ЗАШТО БИБЛИОТЕКА КАО МЕТА
Према важећим правилима међунароног јавног права бомбардовање објеката од националног значаја представља злочин. Нацистички режим је био такав да је био усмерен на уништавање националних идентитета свих народа који се нису уклапали у аријевско порекло. Са друге стране, према неважећим историјским информацијама, нацисти су имали велико поштовање према српском народу због херојства који су исказали у Првом светском рату. Међутим, након тога што је српски народ одбио савезништво са нацистима, од великог поштовања остао је само нацистички гнев и жеља за осветом. Изворна историјска прича јесте да је Хитлер лично наредио бомбардовање Народне библиотеке, јер идентитет српског народа треба у потпуности уништити због гордости који су исказали према нацистичкој моћи.
Слично као пред Први светски рат, постојали су планови за евакуцијом најважнијег библиотечког садржаја у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури. Међутим, тадашњи министар просвете је наредио да се те припреме обуставе и да се материјал склони у подрумима и другим просторијама. На тај начин, остали смо без највреднијег садржаја и доказа из наше историје попут Повеље о оснивању манастира Хиландара.
извор: kaleidoskop-media.com
“РУКОПИСИ НЕ ГОРЕ”
Да ли је тачна поука из Булгаковљевог романа “Мајстор и Маргарита” да рукописи не горе? Пламен који је разорио Народну библиотеку разорио је историјска сећања нашег поноситог и достојног народа. Спаљивањем тих рукописа донекле су нацисти и успели са својим циљем да разоре основне обрисе нашег идентитета. У данашње време све је мање људи који тај идентитет и културу носе у себи, док је све више лажних патриота који немају ни трага од традиционалног српског идентитета. Можда рукописи не горе, јер дела о којима су сведочили никада не могу да изгоре, можда и даље има наде да се тај садржај обнови, иако нема довољно инцијативе.
Контраверзе око тога да ли је уништење библиотеке било масло искључиво Хитлеровог наређења и воље нациста, као и да ли је библиотека могла да се спаси, остају неразрешене. Чудно је да је 6. април био кроз историју Народне библиотеке био важан датум још 1921. када је она премештена на нову локацију, као и 1973. када је отворена зграда на Врачарском платоу. Да ли је ово судбина или усуд, никада не можемо знати. Остаје нада да ће се покренути значајније иницијативе за обнављањем садржаја и да рукописи неће изгорети одневши у бесповрат индентитет вековима старог народа.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
