“Нико не може бити лишен права на образовање. У вршењу свих
својих функција у области образовања и наставе, држава поштује
право родитеља да обезбеде образовање и наставу који су у
складу с њиховим верским и филозофским уверењима.”
(Додатни протокол уз Европску конвенцију о људским правима и основним слободама, члан 2.)
Недавна трагедија која је уско повезана са нашим школством и системом образовања, даје нам повода да као друштво поставимо себи веома важна питања о систему образовања у нашој земљи. Невезано од тога, право на образовање представља једно од основних људских права сваког човека. Прописано је значајним правним актима на светском, регионалном и националном нивоу. Међутим, данас је образовање уједно никад скупље, а и никад јефтиније. И чини се, да без обзира на иницијативе за заштиту људских права, ово право ипак није довољно оствариво.
ЛИШАВАЊЕ ПРАВА НА ОБРАЗОВАЊЕ
У Европској конвенцији о људским правима и основним слободама истакнуто је да “нико не може бити лишен права на образовање”. Интенција овакве одредбе произилази из историјске чињенице да су многобројне групе појединаца биле ускраћене за уживањем права на образовање. Образовање кроз историју није било доступно нижим слојевима, тј друштвеним класама. Образовање није било доступно ни појединим националним мањима. А уживање права на образовање је пратила и родна дискриминација, па образовање није било доступно женама.
Како би се овакве историјске тековине које можемо повезати са примитивним друштвом, усвајани су правни акти који су имали за циљ да на регионалном и светском нивоу распростране идеју очувања основних људских права, па између остало и права на образовање.
ДОСТУПНОСТ ОБРАЗОВАЊА
Ако су се кроз историју неке дискриминаторне категорије “мешале” у уживање права на образовање, данас сметњу у уживању овог права представљају други фактори. Основни од тих фактора јесту обесмишљавање образовања, а и цена образовања.
Образовање обесмишљено оног тренутка када је престало да буде нечија визија и сан, већ обавеза коју намеће друштво или родитељи. Без поштовања према садржају који се трудимо да савладамо, не постоји право образовање. Без образовања које има васпитни карактер, ми не можемо у потпуности остваривати право на образовање.
Такође, право образовања не може бити доступно свима једнако уколико образовање кошта. Чињеница је да ће некоме одређена област боље ићи или не, да ће се више трудити или не. Ипак, да ли је у реду да очекујемо да за то неко плати? Колико образовање може бити доступно свима са прескупим књигама и другим материјалима, да не говоримо о прескупим школаринама? Поред тога, на вишим нивоима, усавршавања, летње школе изискују издвајање немалих износа новца, уз невелике могућности за доступност тим средствима.
КОЛИКО КОШТА ОБРАЗОВАЊЕ
Ако је образовање универзална категорија и универзална вредност, оно је више метафизички него материјалистчки појам. Ипак, веровали ми у то или не. У овом животу и овом свету све се плаћа, ако не материјално новцем и другим вредностима, онда на неки други начин. Образовање свакако треба да кошта, а плаћа се поштовањем, вољом и жељом, трудом и радом. Баш као што сваки међуљудски однос “плаћамо” трудом и пожртвовањем.
Разлог цене која је дата образовању свакако постоји. Образовање је у већини земаља доступно једнима на основу стипендија, другим на основу новца који су њихови родитељи издвојили за њихово образовање. Међутим, колико се образовање потценило откад је почело више да кошта? Смисао образовања је одувек био да нам омогући да не идемо кроз живот са повезом преко очију, али данас се смисао образовања свео на то да неко може да га плати. Са друге стране, не смемо пренебрегнути да неких дискриминаторних категорија из прошлости и даље има, попут недоступности образовања неким националним мањинама попут Рома. Отуда иде једна дискриминаторна категорија која је историјски опстала све до данашњих дана, а то је онемогућавања сиромашних или оних који то нису, али имају немају довољно средстава, да уживају право на образовање. Постоје неке стипендије, подстицаји, али на свим нивоима треба смислити још подстицаја како би што више људи имали могућност за образовањем. Онемогућити некога да се образује због материјалних средстава, јесте као онемогућити некоме сунчеву светлост зато што нема довољно новца да је плати. А задатак је друштва да образовање не буде само једна услуга која се плаћа као и свака друга, јер је образовање много више од тога.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
