Још из периода наших основних школа уче нас кроз приповетку “Аска и вук” како нас уметност може спасити и одржати у животу. Ово је прича о једној ситуацији из реалног живота, а у којој се огледа истинитост поменуте приповетке.
извор: pristina.theather
Тешка времена, како у животу, тако и на пољу шире друштвене заједнице, могу нас вратити старим добрим вредностима. Односно, у тешким временима оне једине остају као бедеми који нас чувају од пропасти и страдања. Кроз те ситуације учимо како је чувена прича из основне школе о томе како се Аска игром спасава од вука и те како истинита и применљива у нашим животима. Уметност је нешто што нас спасава од урањања у мрак и рутину свакодневице, али нас у нарочито тешким временима спасава да опстанемо и преживимо упркос налетима недаћа.
ПРЕДСТАВА “УСУД ПО ГРИГОРИЈУ”
Инсипирацију за овај текст представља представа “Усуд по Григорију” у изведби Народног позоришта у Приштини. Ово позориште претежно гостује у позориштима по Србији, има и неких гостовања у иностранству, а ван тога своје представе изводи у Дому културе “Грачаница”. Оно што је аутора текста навело да пише о овој представи и како се у њој огледа културни отпор јесте управо квалитет самог текста као и извођења представе. Свесни смо чињенице да живот на Косову и Метохији вуче са собом велики број препрека и опасности. Народ који је тамо суочен је са чињеницом да мора живим на својим огњиштима као да су туђа и као да им их је неко дао на коришћење, а уз то да непрестано брину о томе да ли ће моћи да опстану на својим огњиштима. Одушевила ме је чињеница како упркос тежини живота на тим просторима, глумачка епика на квалитетан и уметнички врстан начин изводи представу. Тема је блиска Косову и косовским страдањима, отуда су њихова посвећеност и таленат увелико више вредни. Посао уметника свакако јесте да представља актуелне појаве из живота, да пева, игра и изводи. Међутим, јако је тешко то исто радити као представник групе са једног угроженог подручја и под тешким животним условима у земљи у којој је живот иначе тежак, нарочито за уметнике. Ипак, многе ситуације су показале да су баш овакве ситуације и оваква поднебља идеална за узгајање квалитетне уметничке делатности.
извор: pecat.co.rs
РАДЊА ПРЕДСТАВЕ
Главног јунака ове представе многи пореде са Ивом Андрићем. Као што је Иво Андрић описивао своју родну Босну и менталитет људи без обзира које су вере и националности, тако је и Григорије Божовић писао о причама људи из косовско-метохијског краја, подједнако писајући о Србима, Горанцима и Албанцима сматрајући их све као подједнако својим земљацима. Тиме је Григорије Божовић био неки вид локалног писца који је кроз приче из косовског-метохијског краја упознавао људе са његовим сународницима, са њиховим сновима, вредностима и недаћама.
Григорије Божовић није љубав према људима из свог краја исказао само кроз писање књижевних дела, већ и заступањем интереса својих сународника у Народној скупштини. Истицао је како је народ на југу сиромашан и гладан. Више пута је својим говорима покушавао да заступа интересе људи са Косова, али безуспешно. Политичари нису имали слуха за помоћ овом народу, али су имали основа да “узму на зуб” овог писца и крену са његовим прогонством. Кроз представу видимо лутање овог писца и у периоду Другог светског рата, где је против њега била расписана потерница од стране нацистичких власти. Видимо и након завршетка рата реакцију нашег народа када се он враћа у родну Србију у потрази за својом породицом. Оптужен за сарадњу са окупаторима, иако је био на њиховој потерници, он бива стрељан од стране партизана.
извор: saznajlako.com
ЗАВРШНЕ ИМПРЕСИЈЕ
Након што неко одгледа ову представу, слободно може да каже да је Аска победила вука. Квалитет саме приче и радње представе, квалитет глумачке екипе и јаки визуелни и звучни ефекти, не могу вас оставити равнодушним на ову представу. Овом представом, глумачка екипа управо брани наш народ од заборава, доказује своју вредност, а и вредност народа који и даље живи на Косову и Метохији упркос бројним препракама. Представа ће кроз саму своју тему оставити у нама запитаност поводом судбине Григорија Божовића. Изван тога, представа ће у нама оставити запитаност у погледу наших живота, лишити нас свих изговора, и то управо из разлога што група из једног оваквог подручја ствара оваква дела.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
