Студирање и боравак у иностранству јесте сан скоро сваког студента, али и одважност. Ово је искуство једног студента који се определио за студирање у Русији.
Свако од нас је макар једном пожелео да се одважи и оде на студентску размену у иностранству. Још је већа жеља студената представљала похађање неког програма за студирање који подразумева дужи боравак у иностранству. Поред предности овог потеза које се огледају у путовању и боравку у иностранству, могућности упознавања нових људи и предела, као и креирању значајне каријерне ставке за наше биографије, овај потез вуче са собом бројне изазове. Саме припреме за одлазак могу се разликовати од земље за коју студент оптира, али првенствено ту су велике административне обавезе студента. Уз то, одлазак у непознату земљу може да створи и бројне препреке, јер чињеница да идемо у место где не познајемо никога и немамо никога свог, на поједине студенте може негативно утицати. Зависно од висине стипендије, многи буду усмерени и на запослење како би финансирали свој боравак у иностранству, што је за већину неко ново искуство. Дакле, ово искуство нас може ишчеличити и испитати снагу наше психе. Преносимо искуство једног студента, Михајла Јанићијевића, који се одважио да мастер студије похађа управо у Русији.
ЗАШТО БАШ РУСИЈА
Михајло каже да је одувек имао жељу да посети Русију и научи руски језик. Та жеља је слична оној коју има сваки просечни човек да посети неко далеко место и упозна нечију културу. Међутим, Михајло је изнашао начина да свој сан оствари, и то кроз спој лепог и корисног. Михајло открива и да је његова љубав према Русији потекла од детињства, и да је увек био одушевљен руском културом и руским народом. Отуда је његова жеља да изблиза упозна културу овог народа један од његових дечачких снова. Мотив за студирањем у Русији представљала је и жеља да посети неке од највећих и најлепших руских градова, попут Москве у којој и борави. Свој мотив за студирањем у Русији пронашао је у чињеници да Русија и Србија деле многе вредности, те да их спаја иста религија и припадност истој групи народа.
Изван избора конкретне државе у којој ће боравити, Михајло је имао мотива да након основних студија оптира боравак у некој страни земљи и због чињеница да је пандемија утицала на то да скоро две године наставе на факултетима више није било него што је било. Поред тога, Михајло је основне студије завршио у свом граду, па је ово била идеална прилика да се одвоји од куће и стекне већи степен осамостаљивања и сазревања.
ИСКУСТВА
Из разговора са Михајлом стекли смо закључак да је његово опредељење за Русији потекло и отуда што је студирање у овој земљи једно необично искуство. Упознавши руску културу, Михајло сматра да је научио много тога и да се упознао са нечим са чим не би имао прилике да се упозна иначе у животу. Њега је привукла и чињеница да је посебан вид прихватања ризика одлазак у једну далеку земљу у којојм мали број људи говори енглески језик. Отуда студирање у овој земљи карактеришу специфичности које се се уочавају приликом самог поступка пријављивања на стипендију и за програм. Како каже Михајло, студент се при поступку аплирања за стипендију и програм упознаје са самим врхом леденог брега руске бирократије. Упознавање са компликованим бирократиским процедурама и системом функционисања се не завршава приликом аплицирања, већ се наставља након доласка у Русију.
Међутим, изван бирократских искустава, искуство нашег испитаника и свих наших студената у Русији је позитивно када говоримо о уређености и функционалности самих градова. Јавни превоз, чистоћа градова, јавни ред и мир су доведни до савршенства чак и у највећим градовима попут Москве у којој борави Михајло. Уз то, постоји велико поштовање према историји и култури, те су њихови културно-историјски споменици годишње реновирају. Поштују се и њихови ратни ветерани чији су споменици готово увек украшени свежим цвећем.
СТУДИРАЊЕ И ОДНОС СА ЛОКАЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ
Оно што за Михајла представља занимљиво искуство јесте чињеница је програм студирања у Русији другачији од програма студирања код нас и у већини европских држава. Иако је у Русији до скора студирање организовано према болоњском систему, остаци старог руског система студирања су били присутни, па је то више био спој болоњског система и старог руског система. Оно што је занимљиво за студенте који су тренутно у Русији јесте да се сада враћа стари систем студирања попут оног совјетског система према коме основне студије трају пет година, па је сам начин студирања сличан систему образовања у неким нашим средњим школама. У програму који Михајло похађа почетно време боравка подразумева активно учење језика и полагање за сертификат, а након тога се, зависно од области које студирају, студенти опредељују за смерове.
Михајло сматра да повезаност ове земље са нашом кроз културу и религију чини да се српски студенти осећају “као код своје куће”. Ипак, разлика у култури и опхођењу људи је осетна. Према Михајловом искуству, врло су осетне разлике у јужном и северњачком менталитету људи. Руси су обично затворени и резервисани и, по правилу, готово се никада сами не упуштају у разговор. Тако да постоје веће шансе да кроз студирање у Русији студенти упознају људе разних нација који су такође на програму, него некога коме је то родна земља.
УТИСАК НАКОН ПРОВЕДЕНОГ ВРЕМЕНА
Иако програм који похађа има неких препрека, попут тога да стипендија у неким ситуацијама не може да буде довољна за све трошкове живота, већ студенти морају да траже неко запослење, Михајло тврди да ниједна препрека није довољна за некога ко има жељу да студира у Русији. Препрека могу представљати и компликоване бирократске процедуре, али све то не треба да обесхрабрује студенте према Михајловом мишљењу. “Студирати у Русији је дивно искуство, које нам омогућује да проведемо време у земљи са којом се наша земља поклапа на глобално-историјском плану виђења света. Иако постоје неке препреке, прихватање оваквог изазова омогућава нам да се ишчеличимо и стекнемо вредно искуство за наше животе. Из тог разлога бих свима посаветовао да прихвате такав изазов било која земља да је у питању, а нарочито када је у питању Русија.”
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
