Од топлог марта до оне изреке Видећете кад зазими Баба Марта. Тако је и било данима крајем марта. Од прелепог сунца које нас грејало до мраза који нас је изненадио и плашио да ће да завеје снег. Само је он фалио да замени кишицу која је на моменте промицала или пљуштала а умела је и да заргми.

Током средине марта почело се долазити ујутру на посао у пролећним јакницама и мантилима. Јакне и капути су постали прошлост. Тек што сам спаковала зимску одећу и обућу у кесе и одложила за следећу сезону а почела сам да купујем на акцијама пролећне хаљине и балетанке. Све лепршави и шарени весници пролећа што у природи што по излозима будили су у мени живахну енергију и животну радост. Понављају се ситне ствари – обнавља се крупна енергија.
Кад оно међутим, стиже изненадни хладни талас попут напада панике, ничим изазвано само нас све задеси. Последње недеље марта је било не прохладно већ прехладно за пролећни период. Ко је ишао на посао ујутру осетио је по ушима хладноћу и ветар који је секао по лицу. Журба се стварала као и нервоза јер је је временска прогноза мењала људима и планове и путање а и расположење.
Тек смо зимски гардеробер дефинитивно одложили , ето ти Марте која при одласку успе да врати брзински наше зимске јакне, капе и шалове. Руменог образа збуњени, продувани ветром, уплашени и љути улећемо у трамвај, аутобус који нам први наиђе и питамо се шта је са временском прогнозом. Руке ледене, уши црвене, корак никад хитрији само да стигнемо на посао ујутру и да се згрејемо уз чај, кафицу. Питамо се где нестаде зачас посла и оно мало сунце па макар и зубато било.
Депресивна фаза нас је поново пољуљала изненада, али верујте и то је прошло и после кише дође дуга. Спремамо се да дочекамо април и ускршње празнике и да потрчимо у шуму кратких рукава, да бацимо јакне и да кренемо да трчимо без стега и радимо све што то одлажемо под изговором временске прогнозе. Већ од 30 – ог априла Баба Марта попушта и шаље нам сунце да нас увеселили и топлији ваздух да нас угреје.
Све се у круг окреће као што видите. И годишња доба, и срећа и бол, и радост и све то наш живот чини разноликим и садржајним. Морамо се челичити да издржимо тешкоће и искушења уз веру да нас, чим то пребродимо, добро чека иза ћошка. Тако и са Баба Мартом. Да није отишла у хладном стилу, не бисмо толико жељно чекали април и шарена јаја. Добро нам дошло сунчано пролеће!
Сузана Марјановић