Стечај је поступак колективног намирења поверилаца. Према важећем законодавству у нашој земљи могућ је само стечај привредног друштва, односно правних лица.
Стечај би просечан човек без неких ширих знања о правном и економском аспекту стечаја, поистоветио би стечај са банкротством (колоквијалан израз “банкротирао сам”). Међутим, банкротство је само један правац у ком се стечај може кретати. Стечај подразумева несолветност, односно неспособност једног правног лица да намири своје обавезе, односно стање када потраживања превазилазе имовину једног правног лица.
СТЕЧАЈ У НАШЕМ ПРАВУ
Према важећем Закону о стечају стечај је поступак намењен правним лицима. Овде пре свега мислимо на привредна друштва где је један од начина престанка једног друштва управо стечај. Стечај је престанак несолвентног друштва, односно друштва које нема довољно имовине за намирење својих поверилаца. Отуда се стечај јавља као поступак којим се има за циљ да се колективно намире повериоци где се пре свега имају на уму необезбеђени повериоци (који немају средство обезбеђења на својим потраживањима). Код анализирања стечаја од значаја је који су разлози за покретање поступка (стечајни разлози), као и редослед намирења.
Стечајни разлози су законом прописани на следећи начин: трајнија неспособност плаћања ( дужник не може да испуни своје обавезе у року од 45 дана од доспелости, или потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана), претећа неспособност плаћања (дужник учини вероватним да неће моћи да изврши своје обавезе о доспелости), презадуженост (имовина дужника мања од обавеза), непоступање по усвојеном плану реорганизације.
Редослед намирења представља редослед путем којих ће се намирити повериоци. Са том намером они се деле у исплатне редове где у први исплатни ред спадају потраживања запослених по основу зарада, као и обавезе по основу пензијског и инвалидског осигурања. У други исплатни ред спадају потраживања по основу јавних прихода (порези, доприноси). У трећи исплатни ред спадају потраживања осталих повериоца (најзначајнији излучни и разлучни), и у овај исплатни ред долазе претежно обезбеђени повериоци. У четврти исплатни ред спадају остала потраживања, где су најзначајнији зајмови које чланови друштва или акционари дају друштву. Више о стечајним разлозима, као и о исплатним редовима можете видети у члану 11. и 54. Закона о стечају ( https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_stecaju.html ).
ПРАВЦИ У КОЈИМА СЕ СТЕЧАЈ МОЖЕ КРЕТАТИ
Као што смо и споменули, иако би готово свако од нас лаички стечај повезао са банкротством, банкротство је само један од праваца у ком се стечај може кретати. И оно све што бисмо ми помислили или научили о стечају заправо се везује за банкротство. Одлука о банкротству се доноси на првом поверилачку рочишту. Како је једна од последица стечаја престанак својства управљачких органа, органи у стечају постају скупштина и одбор поверилаца, стечајни судија и стечајни управник. Читав поступак око утврђења стечајних разлога, одлуци да ли да се покрене стечајни поступак, у ком ће се правцу он кретати, о уновчењу стечајне масе, као и њеној деоби односи се на банкротство. Отуда и не чуди чињеница што чак и они који не знају терминолошко одређење банкротства, стечај повезују искључиво са њим.
Међутим, још један од праваца у ком се стечај може кретати јесте реорганизација. Реорганизација се спроводи уколико се тиме обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство, јер треба бити свестан чињенице да у стечајном поступку ретко ко од поверилаца намири своје потраживаање 100 %, већ у одређеном проценту зависно од стечајне масе и исплатних редова. Реорганизација подразумева састављање плана у ком ће се одредити мере за спровођење плана (о мерама члан 157. на линку https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_stecaju.html). Реорганизацијом се заправо друштву даје друга шанса тиме што оно не престаје да постоји, већ се њему даје на неки начин друга шанса како би превазишло потешкоће у којима се нашло.
СТЕЧАЈ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА
У важећем законодавству нису предвиђена правна правила за стечај физичког лица, а то је стечај потрошача (сваког од нас појединаца) или стечај предузетника (стечај физичког лица које је регистровано и има радњу која се бави одређеном делатношћу). Стечај предузетника је раније постојао код нас (закон из 2004. године), али није био спроведен на адекватан начин, отуда је овај институт укинут. Тренутно је у припреми доношење посебног Закона о стечају предузетника којим би се овај институт вратио у наше право. Тиме би се предузетницима дала друга шанса, дао би се подстицај с обзиром да су предузетници најчешће незапослена лица него раде у оквиру својих радњи, а обратила би се пажња и на њихове породице које се издржавају од предузетникове делатности. Нарочито је осврт на личност и породицу предузетника важан пошто не постоји одвојеност од предузетникових личних и пословних обавеза, па он целокупном својом имовином одговара и за (рецимо) потраживања према добављачима, и за рачуне за струју.
Мана нашег законодавства јесте непостојање ни намере да се у скоријој будућности уведе стечај потрошача што је у свету у коме тренутно влада криза доста неопходно. Тим институтом би се и држава ослободила издатака за социјалну помоћ, а и сваки појединац би се ослободио моралних и финансијских стега за стање у које свако од нас може да западне без своје кривице.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
