Брачни уговор или како је устаљени назив предбрачни уговор све је актуелнији институт међу будућим супружницима. Он омогућава да супружници уреде своје имовинске односе у браку. С обзиром да се имовина “меша” у љубав дилема је да ли брачни уговор гарантује вечну љубав или упропаштава однос између двоје људи.
У времену када је проценат развода све већи, а млади људи се све теже одлучују за брак, брачни уговор може пружити могућност за промену такве културе. Брачни уговор своје корене вуче још из старог века, а његови обриси огледају се и у неким религијским заједницама. У савременом друштву све више се говори о овом институту, те се и људи више одлучују за њега, али су присутне и критике поводом овог института.
БРАЧНИ УГОВОР – ПРАВНИ АСПЕКТ
Брачни уговор је институт породичног права којим супружници уређују своје имовинске односе како на постојећој имовини, тако и на оној коју ће стећи у току брака. Овим уговором се обезбеђује да супружници уреде својинскоправне односе, односно коме ће припадати и на који начин ће користити оно што су самостално стекли и оно што заједнички и самостално стекну у току брака. Иако би многима деловало да овај институт има користољубив приступ према браку, заправо интенција овог института јесте очвршћивање брачне љубави. Очвршћивање љубави се остварује тако што се супружници договарају око имовине, те се отклањају потенцијалне несугласице и спорови у будућности. Уколико до спора или развода ипак дође, на о имовини супружника би се одлучивало сходно одредбама брачног уговора.
Брачним уговором се искључује заједничка својина супружника која подразумева да оба супружника буду власници над имовином стеченом током брака, односно да оба супружника имају право својине. Заједничка својина остаје само код оних делова имовине за које се супружници тако договоре, или код оне имовине коју супружници заједничким радом стекну током брака(на пример, одржавањем домаћинства). О искључењу режима заједничке имовине јавни бележник обавештава супружнике приликом потврђивања уговора.
БРАЧНИ УГОВОР – СОЦИОЛОШКИ АСПЕКТ
Схватања о брачном уговору разликују се зависно од средине, односно од групе људи са којом говорите. Мишљења су подељена. Некима од њих брачни уговор је идеално и практично решење које би бирали за себе, чак саветовали и своју децу да се за ово решење определе. Са друге стране су помало романтични ставови да брачни уговор “квари” љубав. Као што смо и рекли, нека група старијих људи би саветовали своју децу да закључе брачни уговор, док би друга група старијих људи сматрала да је брачни уговор новотарија и како ништа није како је било у њихово време. Ставови су подељени и међу младима. Једна група младих сматра да је састављање брачног уговора практично решење, док друга група младих верује у љубав која не треба да се заснива на споразумима и прорачунима.
Социолошки посматрано, делује да млади или премало размишљају када ступају у брак или размишљају превише. Свесни смо да је све више развода и све више бракова веома младих људи и тинејџера. А исто тако на другој страни имамо људе који су увелико закорачили у тридесету, а нису ступили у брак. Делује да је адекватно решење и за једне и за друге брачни уговор. Једнима би брачни уговор спречио последице брзоплетих одлука, а другима да да охрабрење да буду корак напред у личном животу.
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
Зависно од наших ставова и искустава свако од нас би могао да да потврдан или одричан одговор када је у питању брачни уговор. Када говоримо о брачном уговору, он има више аспеката. Интенција постојања брачног уговора јесте сигурност која би се дала супружницима у случају развода или евентуалног спора који би водио разводу. Још је интенција и отклањање могућности да имовинска питања доведу до несугласица међу супружника. Тиме се имало за циљ да има имовинске несугласице не стану на пут љубави, већ да љубав буде очврснута тиме што супружници ступају у брак са “отвореним” картама.
Брачни уговор самим тиме и има и нека алтруистичке компоменте, те није институт који је уведен са циљем да људе развоји, већ да их споји и усмери да се не споре око материјалних питања. Треба напоменути да је и у почетним фазама развоја људског друштва, а тако је и даље међу неким етничким и религијским групама, брачни уговор имао за циљ да заштити жену у случају развода брака која је могла да остане без ичега. Тако да, да ли ћете у брак ступити да претходно регулишете све односе (“чист рачун дуга љубав” жаргонски речено), или у потпуно романтичном духу са вером у вечну љубав, остаје на вама. Брачни уговор на том путу свакако може да вам буде помоћ, а не препрека.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
