Природни предели који чине нашу земљу Србију чаробном можете упознати кроз бројне активности попут планинарења, скијања, параглајдинга, вожње кајака итд, а и ако нисте у могућности да посетите ова места можете и кроз овај путопис где је ваша машта само граница!
Србију чине прелепи природни резервати, мистериозна места са занимљивим легендама и митовима. Постоје дестинације које крију велики број фасцинантних тајни. Овај пут смо се упутили да видимо и истражимо лепоте и део Источне Србије. Прва дестинација је био Манастир Горњак који се налази у подножју Хомољске планине. Он припада Епархији браничевској Српске православне цркве и споменик културе је.
Поред манастира тече река Млава, где постоји и стаза за видиковац која вас доведе до самог врха планине где се пружа прелеп поглед на природну лепоту овог предела.
Наставак путовања је био еколошка оаза Хомоља која се налази на неких 17 км удаљености. Овај драгуљ природе помислите како можете само да га видите у бајкама, али заправо постоји и приступачан је сваком да у њему ужива. Када идете путељком из бајке пролазите поред старе воденице и долазите до неколико камених степеница које вас доводе до базенчића који је испуњен дугуљастим пастрмкама. Имали смо прилику да упознамо рибо-хранитеља који је хранио мноштво пастрмки у том тренутку када смо се затекли тамо. Окружени сте шумским растињем и грањем које се спушта све до воде где лежи Крупајско врело. Очараће вас боја воде која је промењивих нијанси плаво-зелене. Откривено је да када се зарони у дубине, постоји читав лавиринт подземних канала.
*Споменик природе “Крупајско врело”, установљен уредбом Владе Републике Србије , а на основу Закона о заштити животне средине, за заштићено природно добро од изузетног значаја представља један од најјачих крашких извора у Србији и по морфологији свог изворишта, хидролошким функцијама и пратећим природним обележјима припада групи најрепрезентативнијих гравитационих врела.
Након обиласка које крије царство Крупајског врела упутили смо се ка Ресавској пећини. Ресевска пећина је заштићени споменик природе и сврстава се у заштићено подручје прве категорије. Налази се 20 км од Деспотовца у кречњачком брду Бабина Глава. Она је највећа пећина у Србији и спада у најлепше. Оно што смо открили јесте да су за ову пећину знали само чобани који су се у њу склањали од невремена са стадима оваца. Откривена је 1962. године и испочетка се звала Дивљаковачка пећина. После су је детаљно испитали новосадски спелеолози са др Јованом Петровићем. Радови на пећини су трајали 10 година, откривено је око 4 км од тога је ок 2 км проходан, а 800 м је за обилазак посетиоца. Последњи ниво није испитан, пошто се налази под водом. За посетиоце је званично отворена 1972. године. Сви делови пећине, осим Улазне дворане, богати су кристалном калцитном орнаметиком. Заступљене су скоро све врсте пећинских украса китњастих форми од масивних стубова сталагмита и сталактита до малих кадица са перлама на пећинском дну. Поједине групе сталагнита или колонаде добиле су посебно име попут „Кошнице”. У близини пећине се налазе Водопади Прскало и Велики бук. Као и природни резерват Винатовача, која је шума букве прашумског типа и садржи стабла стара више од двеста година.
Поред природних споменика и пејзажа на крају смо дошли у јединствен индустријски пејзаж који је био крајња тачка овог путописа. Ради се о музеју угљарства у Сењском Руднику који има веома занимљиву информативну изложбену поставку. Стална поставка садржи збирку предмета од антике до данашњих дана. Њу чине: копачки алати, рударске машине, униформе, рударске-геолошке карте, фотографије, архивске грађе и етнолошка збирке…
Обишли смо део источне Србије који је нешто посебно. Овај предео вам нуди да упознате наш народ, традицију и културну баштину као и прелепе споменике природе. Кроз овај кратки путопис се надамо да сте осетили да сте спремни да кренете у нове авантуре у нашој земљи. А на нама надаље остаје да истражујемо, као и све то забележимо кроз фотографије, текст и презентујемо Вама нашим драгим читаоцима.
Текст и фото: Марија Ердељи
