Белешке су важан део процеса учења од чије израде умногоме зависи академски успех.
Ако ваше белешке немају ове функције, то значи да нешто не радите добро. Управо због значаја који ова техника има на квалитет стеченог знања, кроз овај текст даћемо вам неколико савета како правити белешке.
Хватајте белешке током часа
Важан сегмент успешног учења је да пратите предавања одређеног предмета. Слушањем лекције мозак се први пут сусреће са информацијама, те ће му приликом каснијег читања оне бити познате и лакше ће се памтити. Међутим, веома је битно да током предавања не будете пасивни посматрачи, већ да се активно укључите.
Учешће у настави подразумева да слушате „са оловком у руци“, постављате питања и укључујете се у дискусију. На овај начин, већ у току самог часа ћете се упознати са суштином лекције и започећете процес осмишљавања градива.
Ученици често говоре да не могу да стигну да запишу све током часа. Током „хватања белешки“ веома је битно да будете мисаоно ангажовани, односно да не пишете механички. Не треба да пишете непрестано, ни да запишете све. Лекцију у целини имате у књизи.
Суштина писања белешки у току предавања је да направите смернице, које ће вам олакшати разумевање лекције током учења. Уколико се фокусирате на записивање свега што наставник каже, нећете бити сконцентрисани на садржај онога што пишете, већ на бол у руци или притисак да стигнете све. Овакве белешке не само да вам неће бити корисне, већ ће вас беспотребно исцрпети.
Прочитајте лекцију у целини
Пре него што почнете да правите белешке потребно је да пажљиво прочитате лекцију у целини. Многи ученици читају лекцију парцијално и одмах током првог читања издвајају битно. Овакав начин прављења белешки није добар јер води ка учењу напамет.
Односно, ученици нису упознати са целином, те ће из сваког пасуса или одељка издвајати оно што сматрају да је важно у том делу, самим тим неће повезивати информације у тексту, већ ће их учити без разумевања. Деци која уче на овај начин биће подразумевано да из сваког дела лекције издвоје нешто, али пошто не знају шта је смисао целине, врло је вероватно да ће учити пуно сувишних ствари. Сваки део лекције садржи нешто што би требало да нам олакша разумевање суштине градива, али то не значи нужно да из сваког дела морамо нешто запамтити.
Постављајте питања током читања лекције
Након што сте стекли увид у целину, време је да почнете да читате лекцију други пут и да издвајате суштину. Разликовање битног од небитног је најтежи део учења и прављења белешке. Најједноставнији начин да препознате суштину јесте да постављате себи питања. Можете бити у улози наставника и састављати тест од конкретних питања која се односе на лекцију (овде ће вам посебно бити значајне белешке са часа), те ће сама питања и кратки одговори заправо чинити ваше белешке.
Наравно, коришћење ове технике подразумева да конкретизујете питања, да знате на шта се тачно односе и да траже пун одговор. Питања затвореног типа приликом прављења белешки неће имати вредност.
Одговоре на питања можете записивати у кратким тезама, док приликом учења усмено одговарате на свако питање опширно. Питања можете записивати у свеску, али и на маргине књиге поред дела који представља одговор.
Неки уџбеници на крају лекције имају издвојена питања која вам такође могу послужити као водич при прављењу белешке.
Користите боје и обележиваче
Уколико желите да ваше белешке буду прегледне свакако је корисно да употребљавате различите боје. Сврха оловке у боји је да истакне неки део текста, односно да буде означен као важан. Ово вам значајно може помоћи и уколико памтите „фотографски“, јер ће се део текста разликовати од остатка. Оловкама у боји можете цртати, писати напомене или подвлачити. Међутим, важно је да не подвлачите или не преписујете цео текст у боји, јер онда његово „бојење“ неће имати смисла.
Ако одлучите да користите више боја, важно је да на почетку дефинишете шта вам која боја означава (на пример, црвена су године, зелена места итд.). Свакако вам препоручујемо употребу жуте боје, будући да је научно доказано да се текст означен жутом бојом боље памти.
Поред коришћења маркера и разнобојних оловака, приликом прављења белешке корисне су самолепљиве цедуљице. Ово је нарочито важно ако не смеш да подвлачиш или пишеш по маргинама књиге.
Означите кључне речи
Белешке треба да буду кратке и јасне, стога треба избегавати записивање и истицање целих реченица. Техника заокруживања кључне речи у тексту или издвајање и записивање кључне речи посебно је значајна приликом преслишавања. Када научимо лекцију, за њено касније понављање може бити довољно само да пређемо кључне речи које ће нас подсетити о чему се у тексту ради. Уколико на основу кључне речи нисмо сигурни шта представља кључна реч то значи да би требало да поновимо целину.
Кључне речи треба да имају јединствено значење и да нас асоцирају на оно о чему говоре. То могу бити нове или непознате речи, односно треба да имају специфично значење за тај део градива. Не могу бити „поштапалице“, предлози, везници или речи које се могу односити на било који део текста.
У неким уџбеницима, кључне речи су болдиране, што нам значајно олакшава прављење белешки.
Континуирано допуњавајте ваше белешке
Надограђивање знања је саставни део развоја компетенција. Након преласка већег броја лекција из одређене области свакако ћете имати више информација о одређеној тематици. Стога, важно је да ваше првобитне белешке допуњавате и повезујете са новим знањима до којих сте дошли. Понављање наученог уз освежавање новим подацима, не само да ће допринети трајности стеченог знања, већ ће значајно олакшати разумевање и усвајање новог градива.
Како правити белешке – За крај
Данас су уџбеници пуни сувишних информација, које уместо да олакшају, додатно компликују разумевање наставног градива. Образовни систем који акценат ставља на квантитет уместо квалитета, не припрема децу за изазове 21. века. Механичко памћење велике количине података који немају практичну примену води заборављању наученог одмах након тестирања, али и губитку мотивације за учење.
У приватној гимназији Тврђава акценат је на стицању знања и вештина које ће ученике припремити за живот и рад у динамичном окружењу. Циљ нам је да децу научимо како да уче. Наши наставници пажљивом селекцијом информација подстичу мисаоно ангажовање ученика и радозналост, учећи их да разликују битно од небитног. Кроз јединство теоријског и практичног рада, наши ученици примењују научено знање и развијају своје компетенције.
Преузето са: gimnazijatvrdjava.edu.rs
Фотографије: Unsplash.com / Марија Ердељи
