Низак животни стандард, ниске плате, високе цене, потешкоће при проналаску посла, недостатак перспективе, жеља за напретком, само су неки у низу фактора који утичу на младе да све више одлучују да напусте земљу. Са друге стране, постоје они које љубав према породици и жеља за развитком у сопственој земљи мотивишу да ипак остану у домовини. Колико се живот у Србији и иностранству разликује и које су предности и мане кроз разговор објасниле су нам Селена и Мила.

Успех је остати у Србији

Примарни утицај на одлазак у иностранство често има породица. Много је примера оних који су започели послове у иностранству, развили бизнисе и одлучили да се тамо преселе са својом породицом. Временом се рађају нове генерације које су управо због доброг животног стандарда задовољне тамо и немају жељу да се врате.

Један такав пример је и двадесетдвогодишња Селена Ивановић пореклом из Сурдулице. Заједно са својим родитељима се 2012. године преселила у Стокхолм. Разлог одласка био је њихов посао. Каже како се и међу члановима њене породице који су остали у Србији често могу чути приче о одласку и сматра успехом када неко остане у Србији.

Селена Ивановић

Има оних који јако дуго причају о томе да желе да оду, а остану у Србији. Није да свако ко каже да жели да оде у иностранство, на крају то и уради. Постоје људи који оду на неколико месеци и онда када виде каква је ситуација – радо се врате, појашњава Селена.

 

Лични напредак

Постоје разноврсни програми размена и стипендија у оквиру којих се средњошколцима и студентима пружа могућност школовања у иностранству. То су прилике за стицање нових познанстава и упознавање са другачијим начином живота.

Има примера оних који због додатног усавршавања на мастер или докторским студијама напусте земљу и због више могућности за њихова будућа занимања одлуче да тамо остану, запосле се и оснују породицу.

Како Селена запажа, у односу на Србију у Шведској пролаз преко везе није присутан. Тамо постоје јасна правила и свако добија колико се залаже.

Могу да напредујем колико хоћу и није ми потребна никаква веза како бих добила посао. Исто важи што се тестова у школи и испита на факултету тиче. Добијеш оцену за знање које имаш, ништа ни мање ни више од тога и то ми се јако свиђа. Знала сам да чујем да људи који студирају у Србији могу да буду оборени колико год знали. И то ми се у Србији не свиђа. Али опет све има предности и мане, истиче Селена.

Приступачне могућности

При конкурисању за посао често се морају испунити одређени критеријуми, било да је у питању степен образовања, године искуства, просек током школовања, старосно доба – све има одређени утицај у зависности од самог посла.

Финансијска ситуација и нестабилност што се посла тиче најчешће приморавају људе на одлазак. У иностранству је лакше да се добије посао невезано да ли је човек факултетски образован или не. Могућности које Шведска пружа за разлику од Србије су много разноврсније и приступачније, објашњава Селена.

Међу својима је најлепше

Међу младима који највише напуштају Србију јесу студенти медицине. Њихова бранша доста је плаћена у страним земљама што им отвара врата за даљи лични развој.

Мила Живковић, студенткиња медицине из Ниша, планира да остане у Србији и сматра да упркос свему треба остати у својој земљи. Њен мотив за студијама медицине јесте хуманост и жеља да помаже другим људима. Како каже, имала је прилике да оде у иностранство, али жеља за то никада није постојала.

У средњој школи сам била у билингвалном одељењу у гимназији „Светозар Марковић“ и део предмета био је на француском, део на српском. Ми смо по завршетку добили диплому француске амбасаде. На тај начин сам имала прилику да наставим у Француској, али ни тада нисам размишљала о томе. На то сам гледала као на искуство, на неки начин да научим француски језик и упознам се са француском културом, али не и да идем тамо, објашњава Мила.

Мила Живковић

Мила воли свој град и окружење. Целокупно њено школовање и одрастање остало јој је у лепом сећању. Сматра да је стекла квалитетно образовање и сада наставља са студијама у позитивном правцу. Напомиње да је унутрашњи мир који постоји када смо у својој земљи и међу својим људима јако битан.

Од срца је лепше када можемо да помогнемо неком свом и будемо у свом окружењу јер мислим да људи занемарују важност да будемо међу својима. То је фактор значајан и у каријери и емотивно. Недостајала би могућност духовног сазревања да смо негде ван где нам није доступно да с неким својим попијемо кафу, попричамо и слично, истиче Мила.

 

 

 

 

Цицерон је једном рекао – Отаџбина је свуда где је добро, а на нама само остаје да то добро пронађемо где год били.

 

 

Ауторка: Магдалена Костић

Извор: https://localpress.org.rs/zivot-u-inostranstvu-ili-u-srbiji/

 

Leave a comment