Модерно доба довело је до хиперпродукције музичких хитова који не задржавају дуго своју популарност. За оне са финијим укусом музика из прошлог века, нарочито из осамдесетих година, и даље представља трајну вредност.
Данас су популарни хитови аутотјуна, са малтене смешним текстовима, као и мелодијом. Делује да како су опале људске вредности, тако је опао и квалитет музике. Као што би се и рекло, кажи ми какву музику неко слуша и рећи ћу ти какав је човек. Ипак, како оно што заиста вреди чува свој квалитет и популарност кроз време јесу свакако музички хитови поп и рока из прошлог века, са лепим текстовима. За свакога ко музику бира са укусом музика овог доба буди осећај спокојства и припадности.
ПСИХА И МУЗИКА
Ако нисте чули за музикотерапију, крајње је време да се упознате са тим термином. Овај термин је признат у медицини и односи се на утицај који музика има на психолошко стање човека. Психотерапија музиком је можда најбољи вид психотерапије с обзиром на утицај који музика има на људско тело и на процесе које она изазива. Научници су утврдили да музику региструје део мозга који региструје осећаје и чулне доживљаје. Музика утиче како на децу и старије људе, тако и на бебе и на фетусе. Музика производи биохемијске процесе у људском телу, а самим тим и одређене процесе у људској психи. Музика може да умири, да орасположи и да подигне човека. Оно што је интересантно, то је да уколико старији људи чују неку песму која је обележила њихову младост, она благотворно утиче на њихову психу, чак их и подстиче да се подмладе и орасположе.
Самим тим, на основу свега изнесеног, оно што слушамо и шта у нама може да произведе одређене биохемијске процесе у телу, сведочи о томе и каква је психа некога човека. Можда неки неквалитетни садржаји могу да говоре о неистанчаности наше душе, или о неком озбиљном психолошком проблему који има.
МУЗИКА ОСАМДЕСЕТИХ
Како би и рекли, постојале су веселе седамсдесете и романтичне осамдесете. Музика осамдесетих, било домаћа или страна, говори о љубави, о падовима, о новим почецима, о животним истинама. Слушајући је, нисмо сигурни да ли је оно што нас њој привлачи текст, боје гласова, тоналитет, или звук. Богдан Поповић је у поезији истицао стандард да песма “мора бити цела лепа”, а управо ове песме у музици испуњавају стандард да су целе лепе. Оне имају текстове који говоре и о нашим животним ситуацијама, приближавају нам се, теше нас, милују нам душу. Оне говоре о младости која је снажна која може све, за разлику од песама које се данас стварају и које више у нама стварају утисак наше немоћи и безизлазности.
А која је то музика из овог периода, када говоримо о страној музици то су: Витни Хјустон, ABBA, Dire Straits, Queen, U2,…Када је у питању домаћа музика, то су: Јадранка Стојаковић, Бијело дугме, Мерлин, Црвена јабука, Валентино, Галија, Аеродром… Сами називи ових група, нарочито када знамо које песме су они изводили, говоре о некој квалитетној, лепој и умилној музици.
ЗАШТО ЈЕ ОВА МУЗИКА ЗА НАС СИГУРНОСТ
Многи млади које бисте данас питали зашто данас воле музику осамдесетих с обзиром да је она данас остала помодна и незанимљива, непогодна за провод и за превише алкохола. Оно што краси ову музике јесте управо вера, мелодије и речи о сновима, о љубави. Баш као и што кажу многи, када слушамо ову музику имамо утисак да је она наш дом, да смо код куће, да је све у реду, да смо безбедни. Иако су ове песме често посвећене и неким тужним осећањима, бившим љубавима, оне нису усмерене на негативну патњу, већ на пружање разумевања и помоћи у тим ситуацијама. Када у двадесетим слушате ову музику, можете да се утешите, да будете бунтовни, да волите, можете заиста да се осећате младима. “Све је лако кад си млад” говори једна песма, и можда је то најбољи одговор на питање зашто волимо ову музику. Са друге стране, можда је тачно да ова музика подсећа на нека лепша времена када се више и волело, и веровало, и сањало, и у која бисмо се сви радо вратили.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ИЗВОР: UNSPLASH.COM
