У улози главне јунакиње филма Вера, редитеља Недељка Ковачића, нашла се изврсна млада глумица Јована Стојиљковић која је улогу изнела на специфичан и  дирљив начин. Њене благе нежне црте лица попут девојчице, дочаравају слику споља крхке, а унутра храбре девојке. Њени манири и стил уклапају се у слику једне отмене интелигенте и образоване девојке. Верина природа је истовремено и питома и дивља и крхка и јака и добра и лоша.  Од повучене до продорне, од нежне до грубе, од доброг до лошег лика, од човека до нечовека …Много тога неспојивог  је у комплексном лику Вере Пешић. Попут филма Тома и  овај филм инспирисан истинитом животном причом, измамио је много суза у биоскопима и то због једне младе тужне женске судбине. 

Талентована Јована Стојиљковић као Вера Пешић у филму Printskreen Youtube/Art/Vista

 

 

 

 

 

 

 

Верин улазак у свет шпијунаже  у току Другог светског рата приказ је како сплет околности од којих су неке и неизбежне доводе човека, посебно жену у одређене ситуације у којима мора да се снађе да преживи на начине који су могући. Са једне стране, неискварена душа без интереса, уплиће се у интересне мреже због којих је  сурово жртвована на крају са породицом. Остали којима је служила као шпијун, пише на крају филма, наставили су успешно своје политичке и професионалне каријере неки су и напредовали на тој лествици … Вера Пешић стрељана је са мајком како филм и предање кажу.

Од особине које је Вера показала можемо истаћи: понос, борбеност, издржљивост, храброст, сналажљивост, тактичност, хуманост, обзирност, осећајност, наивност, интелигенција.  Њене црте лица су као код детета, милог, слатког, нежног лица, неупадљивог на први поглед, смеђе косе полудуге црвенкастог пигмента, складних црта лица и још складније фигуре, префињеног стила одевања и још финијег држања. Милог гласа, ненаметљива, одмерена и привлачна Лесковчанка.

Српска Мата Хари је по причама из прошлости била вишеструки тајни агент, нестварне лепоте и изузетне памети, говорила је чак како се прича 6 језика и свој живот, нажалост, окончала са само 25 година. Сплет животних догађаја је на фронту довео Веру до њеног оца ког није познавала раније у животу. Игром случаја, он је заробљен путем Верине тактике не знајући да је то њен отац, што говори о једној посебној врсти карме која се провлачи кроз Верин живот, буран и кратак.

Потресна је сцена када она и мајка седе у шуми поред дрвета везане и пред стрељање дозвољавају им кратак разговор насамо. Вера јој говори потресно уз сузе да је и она изгубила нерођено дете и говори мајци да није требало да њу роди. Пред само стрељање мајка поносно и са љубављу говори Вери да се не каје што је њу родила … Зачули су се пуцњи и сам крај као да је остао недоречен или нагло прекинут. Или смо навикли на срећне крајеве, а овог пута тога није било.

Изврсна млада глумица дочарала је лик Вере Пешић Promo/RTS

 

 

 

Посебан утисак ми је оставила и сцена када је  она у болници после страшног силовања и иживљавања где се психички опоравља и када види да нема другог излаза она се одједном диже са дна  и креће да ради на јединој страни где може. Њега снага је запањајућа, исто тако и њена првобитна наивност која је избрушена кроз животне недаће  и  претворена у опасност њеног карактера онда када се Вера бори да преживи. Поред свега што је она била објективно, рекло би се да иза тога стоји користољубље, међутим видимо једну жену која је итекако човечна у појединачним ситуацијама, према људима које познаје из детињства, према мајци, па и према љубавнику. У одређеним ситуацијама, она због поноса не посустаје и неће себе издати и док је муче заробљену, док споља гледамо постала је издајник који је шпијунирао на више страна и против свог народа. Међутим уплетена у мрежу искусних страних обавештајаца, усред вртлога рата, она је играла тако како је умела да преживи као човек и да преболи све недаће као жена…

Постоји легенда која каже да је пред стрељање Вера имала жељу да јој не нагрде лице… Њено лепо лице дечије слакоће и пуноће, очи као чигре, усне медене и поглед срне…Шта је од легенде тачно  неизвесно је, свако је кроз предање додавао своје виђење приче. Извесно је да је Вера постојала у прошлости и да је кроз њен лик приказана и друга страна медаље уз мноштво особина које могу да красе једну жену без обзира на околности које је симболизују кроз историју као позитиван или негативан лик. Да није све као што нам на први поглед изгледа –  јасно је и кроз овај филм, а лепа Вера нека нам буде сећање на то да немамо предрасуде и да у свакој појединој ситуацију будемо људи најбољи што можемо …

Сузана Марјановић

Leave a comment