Путовање авионом је све већа потреба у нашој свакодневици. Ипак, овај вид превоза прате многи поремећаји који могу угрозити права путника, нарочито последњих година услед последица пандемије вируса корона.
Уговор о превозу путника подразумева заштиту путника који се јавља слабија уговорна страна у односу на превозиоца, било који начин превоза да изабере. Ово нарочито важи у авио-индустрији где најчешће део акција аеродрома спада у власништво државе, и која подразумева велики капитал. Поремећај у овој врсти саобраћаја, угрожава путнике који су резервисали карте, те је потребна опсежна заштита права путника. Ово нарочито важи последњих година када је овај систем узбуркала пандемија вируса корона, а последице тога и сада трпе аеродроми због финансијске кризе кроз коју су прошли.
КАДА И КОЈА ПРАВА ПУТНИЦИ ИМАЈУ
Путници имају права у случају такозваних у поремећаја у ваздушном саобраћају. Поремећаји у ваздушном саобраћају подразумевају отказ лета, кашњење лета и ускраћивање укрцаја. Путници остварују права када је лет отказан уколико нису на време обавештени о отказивању лета (зависно од неких услова тај рок се креће од две недеље до седам дана). Права која путници имају у случају отказивања лета јесте преусмеравање лета, повраћај трошкова, као и накнада штете. Путници имају право и на збрињавање. Право на збрињавање подразумева услуге смештаја (уколико се наредни лет чека тако да подразумева ноћење), исхрану, свежа пића, превоз до смештаја или до одређеног места. Слична права путник има и код кашњења лета. Зависно од дужине пута и од дужине кашњења, путници остварују право на накнаду штете. Ускраћивање укрцаја се најчешће догађаја због пребукираности лета када авио-превозилац прода више карата него што има места у авиону, па се путнику у складу са тим нуди алтернатива у смислу преусмеравања лета, односно нуђења другог лета, а он у том случају има право на накнаду штете и збрињавање до чекања наредног лета. Накнада штете је кумулативна са другим правима, осим код повраћаја трошкова и преусмеравања лета. Накнада штете се креће од 250 евра (летови до 1 500 км), па до 600 евра (остали летови који не спадају у групу од 1 500 км, нити у групу од 1 500 до 3 500 км за које се накнађује 400 евра). Поред ових, путници имају право и на информисање о њиховим правима на шалтерима (опште информисање) и информисање у конкретним ситуацијама (посебно информисање).
ПУТНИК КАО ПОТРОШАЧ
Према Закону о заштити потрошача, потрошач је свако физичко лице које набавља робу и услуге у личне, некомерцијалне сврхе. То значи да ко набавља робу и услуге у пословне сврхе није потрошач, осим ако не докаже да пословна сврха не претеже. У складу са тим, лице које користи услуге превоза могло би се сматрати потрошачем. Према Директиви о пакет-аранжманима путник у авио-саобраћају се сматра само потрошачем када се путник јавља као уговорна страна код пакет-аранжмана (поред превоза, ту се закључује уговор и о другим услугама и односи се на туристичка путовања). Поред тога, путнику се у сваком случају, према ставу Европске Комисије, може пружити шира заштита као потрошачу. Ово је од значаја зато што су норме којима се штите потрошачи императивног (обавезног карактера), те је то један вид шире заштите (о потрошачима: Prava potrošača – Omladinske Novine ).
Посебну заштиту у авио-саобраћају имају и путници са инвалидитетом (особе са смањеном покретљивошћу, слепи и слабовиди) где је законом прописана обавеза да се особље аеродрома обучава како би се овим путницима пружио посебни третман у складу са принципом недискриминације. Они имају предност приликом укрцавања, предност приликом преусмеравања, као и на накнаду штете код оштећења њихових помагала (мана је што је ограничена на 1300 евра, а помагала су чешће скупља).
РЕЛЕВАНТНИ ПРОПИСИ И ИЗВОРИ
Примарни пропис којим се у нашој земљи штите права путника јесте Закон о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају где су за остваривање права путника релеватни чланови 9-19. А код остваривања права путника са инвалидитетом релевантни су чланови 37-50. Такође, релевантна је Уредба Европске Комисије 261/04 која се односи на правила одштете и помоћи путницима приликом ускраћивања укрцаја, отказа или дужег кашњења лета, а која је у потпуности прихваћена у нашем праву. Потпуно се примењује и Монтреалска конвенција (1999) која се односи на накнаду штете у случају смрти путника или теже телесне повреде. Овде треба нагласити да је малтене превозилац неограничено одговоран, с тим да се може ослободити одговорности само уколико докажу да је путник крив за последицу.
Важни извори јесу и сајтови који се баве правима путника, и где можете у складу са дужином кашњења и дужине лета израчунати на колику накнаду имате право (видети: https://www.skycop.com/ , https://www.airhelp.com/en-int/?extProvId=5&extPu=airhelp-gaw&extLi=13351324472&extCr=122511344829 525402366149&extSi=&extTg=&keyword=air%20passenger%20rights&extAP=&extMT=e&gclid=EAIaIQobChMI2aie_p3R-wIVI4ZLBR1xCgByEAAYAiAAEgKpg_D_BwE, https://skyrefund.com/en/flight-delay-compensation?gclid=EAIaIQobChMI2aie_p3R-wIVI4ZLBR1xCgByEAAYAyAAEgIzK_D_BwE, https://europa.eu/youreurope/citizens/travel/passenger-rights/air/index_en.htm)
Све ово је од значаја с обзиром на последице које је оставио вирус корона, када су масовно отказивани летови и путницима нуђени ваучери који ће важити након короне. Због свега овога и нерезервисања летова због забране кретања, акције многих аеродрома су пале, те су актуелни штрајкови особља аеродрома и авио-индустрија пролази кроз кризу. У јавности су присутна и разматрања о ревизији прописа који се на европском нивоу баве овом облашћу.
Текст: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
Фотографије: UNSPLASH.COM
