Организација времена је нешто са чиме ,,муку мучи” већина младих. Од студената се очекује да се посвете студијама, учествују или чак организују различите ваннаставне активности како би изградили радни портфолио, одржавају активан социјални живот, баве се спортом како би остали здрави, а и да раде како би издржавали себе, своје студије и породицу. Ако вам је претходна реченица била напорна за читање – замислите тек колико је напорно проживљавати све то.
Знамо да је веома тешко изборити се са листом обавеза која постаје све дужа и дужа. Управо због тога вам нудимо неколико савета за бољу организацију времена.
- Гугл календар
Сигурни смо да сте већ упознати са чарима онлајн календара које можете допуњавати са било ког уређаја. Ипак, нова допуна Гугл календара приказује вам и календаре људи са којима сте повезани, што увелико може олакшати процес заказивања састанака и сналажења у времену и простору. - Чекирање завршених задатака
Људски мозак лучи допамин када примети да је неки задатак добро урађен. Нема бољег осећаја него када схватите да сте прецтрали све обавезе за ову недељу и имате нешто слободног времена да се опустите. - Друштвено обавезивање
Кад допамин закаже, ослоните се на осећај кривице да вас проведе кроз тешка времена. Договорите се са пријатељима / колегама да учите или радите заједно, било у читаоници или кафићу. Осим што једни другима можете разјаснити било какву недоумицу, тиме осигуравате и да ће неки задатак бити завршен. Ова техника не функционише за све, с обзиром на то да се многи људи задубе у разговор и забораве због чега су дошли.
Ако не успевате да ускладите распореде, јавите блиском пријатељу или члану породице да ће обавезе бити завршене до одређеног рока. Како се рок буде приближавао, биће вам непријатно да признате да ипак нисте написали ни реч тог семинарског рада или прочитали лекције за испит, па ће вас управо то и мотивисати да све урадите на време. - Мултитаскинг лакших задатака
Овај савет не важи за озбиљне задатке попут учења или решавања важних животних питања, за које научници тврде да можемо издвојити четири туре по око 90 минута дневно. Флуктуације хормона у људском телу имају природне скокове и падове, те управо они контролишу ниво концентрације или поспаности у неком тренутку.
За мање обимне задатке можете искористити и ,,међувреме”. Међувреме се односи на време када нисте интелектуално активни, већ пасивно радите или чекате нешто. То може бити дугачка вожња аутобусом или чекање да кафа проврии на рингли. Док се све ово дешава, ви можете да напишете тај један мејл који избегавате већ три дана, платите рачуне преко онлајн банке или смислите листу задатака за следећи дан. На овај начин ћете имати више времена за себе након што су мали, али неопходни, задаци завршени. - Сан!
Ништа од горепоменутог не можете урадити ако сте мртви уморни. Довољно сна може вам побољшати концентрацију али и учинити да се психички осећате самопоузданије. Треба имати на уму да људи функционишу по различитим цикардијалним ритмима. Неки људи се буде раније и најпродуктивнији су у току преподнева, док је другима много лакше да раде ноћу. Упознајте свој ритам и користите га тако да повећате продуктивност у најповољнијим деловима дана.
Аутор: Љубица Огњеновић
Фотографије: unsplash.com
