Делује да више него икада у нашој свакодневици чујемо за анксиозност. Анксиозност је наша узречица када год немамо довољно сигурности и храбрости, анксиозност је у данашњем друштву наша стварност.
Анксиозност је актуелни психолошки проблем, не само код младих, већ код људи свих старосних доби. Као што је и речено, за већину нас анксиозност је узречица када год нисмо сигурни и бринемо око неке наше активности или око неког међуљудског односа. Иако је свима нама познат појам, да ли заиста знамо шта је анксиозност, колико је озбиљна и како се против ње борити.
ШТА ЈЕ АНКСИОЗНОСТ
Можда је поражавајући или податак који је просто такав какав јесте, па га треба прихватити, али већина људи данас има неки облик анксиозности или депресије. Брз и несигуран живот, стални страх за егзистенцију, нове појаве, нови вируси, нови ратови. Све је то наша стварност која у нама изазива несигурност за наше животе у којима ништа не можемо предвидети, а све може угрозити нашу економску и другу стабилност. Из тог разлога, човек данашњице је један рањен и понижен човек који пати од разних облика депресије.
Пре свега, анксиозност се дефинише као реакција тела на стрес. Свакодневни стрес који је везан за посао, за међуљудске односе, за породицу, за уклапање у окружење, таложи се у вама и тело памти ваше психолошке реакције на те догађаје. Анксиозност не настаје након конкретног стресног догађаја, већ након низа догађаја који у вама изазивају изузетно стресно стање. Ако у неком периоду живота препознате да вам је тешко да се радујете, да испред себе увек видите невоље и препреке, као и да осећате неиздржљиви страх за било коју активност у животу, вероватно да сте анксиозности. Управо зато, анксиозност јесте повезана са стресом у смислу да је анксиозност реакција на стрес, али оно што је основна карактеристика анксиозности јесте страх који вас води у правцу безвољности и немоћи за предузимање основних животних активности.
УЗРОК И МАНИФЕСТАЦИЈА АНКСИОЗНОСТИ
Узрок анксиозности ипак није познат и изучен. Ипак, постоји неки такозвани фактори ризика који вас могу упутити да посумњате да патите од овог психолошког поремећаја. Ти фактори могу бити генетске природе, стрес, негативно окружење, билогија и хемија мозга. Међутим, оно што највише може допринети анксиозном поремећају јесу управо преживљене трауме из детињства или из породице, чињеница да се интровертна особа која се тешко уклапа у ново окружење, ваша стидљивост може допринети такође, као и неки недостаци у физичком здрављу (проблеми са штитном жлездом)…
Анксиозност се може манифестовати на разне начине, као што и сам облик анксиозности варира од лакшег до тежег. Анксиозност најчешће прате неке манифестације у физичком здрављу од којих је први убрзани рад срца, убрзано дисање, несаница, недостатак концентрације… Уколико одрађених провера здравственог стања, ваши резултати буду добри, врло је вероватно да је узрок ваших здравствених проблема анксиозност.
КАКО СЕ БОРИТИ ПРОТИВ АНКСИОЗНОСТИ
Можда је ово превелико питање ако узмемо у обзир савремено друштво које ствара младе људе који немају снове и не верују ни у шта. Након сталних друштвено-политичких околности које у нама буде немир и општу забринутост за наше животе, након живота у непрестаном страху, само мало поверења у људе и у времену хладних емоција, да ли се можемо борити против анксиозности?
Психолози би свакако рекли да можемо зависно од степена анксиозности у нама. Ту би они посаветовали или терапију медикаментима или чувену когнитивно-бихевијоралну терапију где би се разговором, психотерапијама и одређеним активностима човеку вратила вера у живот и у људе. Да ли је анксиозност постала проблем вашег менталног здравља најбоље можете приметити уколико осећате стални страх, имате нереалне стресне реакције на одређене проблеме, несаницу, немогућност да живот живите нормално и у складу са вама.
НАШ ПРОБЛЕМ
Анксиозност је проблем свих нас, јер поред реченог да је у данашњем свету она малтене “нормална”, анксиозност која је блага и која је одговор само на одређене ситуације, јесте нормална. Ипак, из свега написаног, јасно нам је да се анксиозност може претворити у озбиљнији ментални проблем који нас може омети у свакодневним животним активностима у времену када се од нас очекује да будемо суперхероји који могу све да постигну и да немају никаквих недостатака. Зато, брините о себи, не осуђујте себе и волите себе, а нарочито причајте са неким шта вас мучи изнутра. И на све ово додајте слушајте друге који имају исту такву потребу као и ви.
Текст: Александра Секулић
Фотографије: Pixabay.com
