Октобар је месец сећања на крагујевачке жртве из Другог светског рата. Ово је месец у коме се сећамо масакра који је извршен над цивилним становништвом које је стрељано ради одмазде и “поштовања” правила према коме се за једног убијеног Немца морало убити одређен број наших цивила.
извор: glassumadije.com
“Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану” почетни су стихови песме “Крвава бајка” коју је песникиња Десанка Максимовић посветила стрељаним крагујевачким ђацима. У Крагујевцу је у октобру стрељано око три хиљаде цивила, а као један од најстрашнији злочина било је стрељање око триста крагујевачких ученика. Ова трагедија једна је од најпотреснијих у историји човечанства, те је сећање на њу и гајење успомене за жртве од значаја не само за град Крагујевац, него и за целу Србију и свет.
ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ
Страдање у Крагујевцу, односно масовно стрељање цивила октобра 1941. у комплексу који је данас познато шеталиште и спомен – парк, јесте једно од догађаја које на мапи историје људске цивилизације стоји као тачка приоритета у сећању. Масовно страдање цивила било је замишљено као одмазда према којој су нацистичке власти за једног убијеног Немца стрељали одређен број људи – 100 људи , а исто тако одређен број стрељаних (50 људи) био је предвиђен и за рањене Немце. Око три хиљаде људи је страдало у Крагујевцу због тога што је у околини Крагујевца, на путу према селу Љуљаци било убијено десет Немаца, а рањено 26 Немаца.
Иако је највећи масакр почињен 21. октобра који је и обележен као датум сећања на жртве, стрељања и рација су кренули још 19. октобра. Најпре су на мети била села у околини Крагујевца попут Белошевца, Мечковца, Грошнице и Маршића. Истог дана кренула је и рација у граду Крагујевцу, где нацисти нису штедели ни децу између 8 и 15 година, ни ђаке, а ни гимназијалце. За стрељање су изабрали благе падине између Сушичког и Ердоглијског потока како би имали све цивиле на прегледу, и како би постојао минимални ризик да ће неко од њих побећи и избећи одмазду.
извор: saleo24.weebly.com
СПОМЕН – ПАРК ШУМАРИЦЕ
Ови злочини који су почињени 19, 20 и 21. октобра 1941. године на територији данашњег спомен-парка и шеталишта, који су смештени у долинама Ердоглијског и Сушичког потока. Спомен – парк броји површину од 352 хектара са кружним путем од око седам километара. Ходајући стазом комплекса Шумарица, на путу су многобројна вајарска дела, споменици који су посвећени жртвама. Неки од њих су “Споменик стрељаним ђацима и професорима” (чувени споменик пето три грађен у облику римског броја 5), “Камени спавач”, “Споменик бола и пркоса”, “Кристални цвет”, “Споменик отпора и слободе”, “Суђаје”. У спомен-парку изграђен је и спомен-музеј “21. октобар” који је изграђен у знак сећања на жртве. Треба напоменути да музеј красе дела Лубарде посвећена овом мотиву. Поред тога, у оквиру спомен-парка изграђена је и црква посвећена Светом великомученику Георгију.
Спомен-парк и музеј пројектовани су и изграђени у прошлом веку у шездесетим и осамдесетим годинама прошлог века. Идеја је била да простор за изградњу овакве врсте меморијалног центра буде баш простор на коме су се злочини и починили. Идеја је била да место које је искоришћено да би се починио крвави пир, буде место које ће бити по природи лепо за посетиоце, али које ће по свим својим угловима бити спомен и сећање на невино пострадале жртве.
извор: moja-delatnost.com
ОКТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ
1953. године установљен је 21. октобар, дан када су у Крагујевцу извршени највећи злочини као дан сећања на крагујевачке жртве. Оно што овај злочин чини тежим и болнијим јесу управо деца и ђаци, гимназијалци који су страдали у масовним стрељањима. Са њима су страдали и њихови професори и сећања везана за тај чин (чувена изјава “пуцајте ја и даље држим час”) чине овај злочин непреболним у срцу сваког Крагујевчанина и Србина. У част жртава, установљене су октобарске свечаности које су посвећене пострадалим жртвама. Њих организује град Крагујевац и њих сачињавају разне свечаности, концерти, јавне дебате, промоције. Оне крећу од почетка октобра и трају до краја месеца. Централни догађај октобарских свечаности јесте Велики школски час, који је посвећен жртавама стрељаним 21. октобра, а пре свега, пострадалој деци и ђацима. Тог дана у цркви Светог Великомученика Ђорђа служи се помен жртвама, приносе се венци споменику, а потом се организује академија у којој углавном учествују наши познати глумци.
Злочин у Крагујевцу јесте једна од великих трагедија и преседана у историји човечанства. Док над градом Крагујевцом бде сени канонизованих крагујевачких мученика који су својим животима нама подарили слободу, целим светом треба провејати порука: “Доста су свету једне Шумарице”.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
