Велики број студената је у потрази за додатним џепарцем и жељом за неком већом финансијском самосталношћу, а неки од њих су усмерени на то да ће моћи да студирају само ако имају сопствене приходе. Оно што отежава могућност рада уз студирање, јесте болоњски систем према коме су већина предавања и вежби обавезни, те је тешко ускладити рад са обавезама присуства на предавањима и на вежбама.
Послови које студенти најчешће бирају
Чест је случај да студенти раде у угоститељству, у кафићима или ресторанима или у бутицима. Неки од њих раде неку врсту хонорарних послова, попут каталошке продаје козметике, продаје неких производа који су намењени здравој исхрани, неки су чак укључени и у продаји осигурању или у пословима дигиталног маркетинга. Ера интернета и модерних технологија олакшава нам то да многе послове можемо радити онлајн уз усклађивање нашег радног времена са осталим обавезама. Оно чиме се сваки студент руководи када се одлучује за запослење у току студирања јесте могућност зараде која им може служити као џепарац, или као могућност за уштеду како би приуштили себи неке ствари које родитељи не могу (неку врсту гардеробе, море, телефон).
Оно чиме се сваки студент руководи када се одлучује за запослење у току студирања јесте могућност зараде која им може служити као џепарац, или као могућност за уштеду
Колико времена студент може уложити у одређени посао?
Живот свакога студента није једноставан због мноштва обавеза које су му наметнуте на самом факултету. Посао се ту јавља као једна додатна обавеза у годинама у којима су млади људи још увек жељни безбрижности и забаве. Додатни проблем ствара болоњски систем студирања који је прихваћен на нашим факултетима, али који се примењује на различите начине од факултета до факултета. Према болоњском систему предавања и вежбе су обавезни, па би један запослени студент морао своје смене или своје радно време да усклађује према распореду предавања и вежби. Питање рада и студирања се на факултетима решава на неколико начина.
Према болоњском систему предавања и вежбе су обавезни, па би један запослени студент морао своје смене или своје радно време да усклађује према распореду предавања и вежби
Обавезно присуство на предавању и вежбама није свуда правило
Неки факултети су ригорозни у примени болоњског система. Најчешће су то и факултети где има мање студената, где је број места ограничен, те су и групе студената за предавања и вежбе мање. У универзитету у Крагујевцу, такви факултети су Медицински факултет, Факултет инжењерских наука, као и Природно-матемтички факултет. На таквим факултетима, нема толико места за рад и студирање, осим када стекнете звање апсолвента. У супротном, за свако пропуштено предавање и вежбе, одузимаће вам се бодови што са собом може да повуче још многобројне последице.
Неки факултети су ригорозни у примени болоњског система, са друге стране, већина факултета нуди неке повластице студентима који желе да раде
Са друге стране, већина факултета нуди неке повластице студентима који желе да раде, те им омогућују да остваре све своје обавезе. На Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу нуде договор са студентима који желе да раде, уз пружање посебног програма запосленим студентима и трудницама. На истом факултету постоји могућност да се запослени студент појединачно јави професорима који су му предавачи у току семестра те да скрене пажњу на свој статус. Међутим, постоје факултети који запослене студенте у потпуности ослобађају предавања и вежби уз потврду о радном односу коју достављају студентској служби. Такав је Правни факултет Универзитета у Крагујевцу где су запослени студенти уз потврду о радном статусу у потпуности ослобођени предавања и вежби. Такође, нису на свим факултетима сва предавања и вежбе обавезни, те су интереси студената који раде заштићени. Нарочито на већим универзитетима, попут београдског, могуће је да студент бира једно од предавања у току семестра које ће пратити, за остала нема обавезу.
Македонија: Закон о раду не препознаје студенте
Иако је болоњски систем неприлагодљив за студенте који желе да поред студирања сами себе финансијски обезбеде, у Србији начини ипак постоје. Поред тога, постоје послови који не ограничавају у смислу фиксног радног времена и физичког присуства.
У Македонији се, са друге стране, студенти који желе да раде суочавају са већим проблемом. Њих закон не препознаје.
Запошљавање студената није правно регулисано, ни Законом о радним односима, ни Законом о високом образовању и због ове празнине у правној регулативи, ми не можемо да дамо одговор на питање да ли редован студент може да заснује редован радни однос или не.
Сматрам да је ограничавајући фактор што закон не регулише ову материју, а са друге стране послодавци нису упознати са овим питањем и нису довољно едуковани, и због тога мислим да под хитно треаба регулисати ову област јер то велики ограничавајући фактор студентима да дођу до посла.
У неким другим земљама током студија је могуће засновати радни однос, али као што сам навео, код нас то није правно регулисано- изјавио је Мирко Наџаков, председник Студентског парламента Универзитета „Гоце Делчев“ из Штипа и навео као решење брзу реакцију Законодаваца у изјашњавању поводом овог питања у смеру да студентима омогуће заснивање радног односе и пре дипломирања.
Омладинске задруге као спона између студената и послодаваца
Ту је и активност омладинских задруга, који могу да обезбеде неки вид зараде обављањем неког краћег и хонорарног посла (паковање робе, помоћ при пописивању робе, вршење промоција…) Предност код омладинских задруга лежи у томе што студенти не морају сами да траже пословне прилике, али недостатак је свакако то што део зараде остане задрузи. У многим градовима постоје и радње у којима се запошљавају студенти до 26. године живота.
Предност код омладинских задруга лежи у томе што студенти не морају сами да траже пословне прилике, али недостатак је свакако то што део зараде остане задрузи.
Међутим, без обзира на то што би се ипак могао уклопити рад и студирање питање је колико то захтевно за младог студента. Неки се окушају у томе па одустану, јер немају довољно времена ни концентрације за своје студије. Такође, уколико студент мора да прати предавања и вежбе, па макар и једном недељно, њему у току таквог дана остаје врло мање времена за учење и одмор. Ипак, запослење може да вам буде одскочна даска за даљу каријеру или стицање неког важнијег пословног познанства. Оно што вреди напоменути јесте да се на филолошким факултетима студентима завршних година и апсолвената омогућава да раде у школама за језике, у фирмама или хонорарно им се нуди преводилачки посао.
Рад и студирање са собом вуку ризике и одговорности, те треба размислити у ком се правцу треба кретати ако се за то определите. Уз све то треба имати на уму да свака обука и радно искуство било ког типа могу бити од значаја за изградњу ваше даље каријере и биографије. Међутим, треба имати у виду да се обавезе на послу и студијама некада тешко могу ускладити уз то да не пружају сви факултети повластице за запослене студенте.
Искуства
Када си у сталном радном односу немаш парво на буџет и то је заиста отежавајућа околност.
Ања Арнаутовић из Шапца, бруцошкиња Високе технолошке школе, сматра да свако већ са 18. година треба на неки начин да се осамостали, не само како би помогао родитељима већ и да би се корисније осећао.
Каже да учити и радити није тешко, све је ствар добре организације. У радном је односу, што значи да нема парво на буџет, иако је приликом пријемног испита остварила парво на исти. Наставу прати ванредно.
Када си у сталном радном односу немаш парво на буџет и то је заиста отежавајућа околност. Предавања су ми током викенда, па сваки пут морам са колегама да се договрам око смена, то такође уме да буде проблем, јер не могу сваки пут да ми изађу у сусрет- каже Ана, али опет подвлачи да упркос различитим мишљењима на ову тему, она сматра да је боље и радити и учити у овим годинама, него се одлучити само за једну опцију.
Став да је рад уз школу много бољи, засновала је на уверењу да људи који долазе само са факултета на почетку немају високе позиције на послу. Радом поред знања добија и искуство, што је по њој много битније за даље напредовање. За сада не искључује ни могућност да уколико јој се виша школа не свиди, упише факултет или се пребаци на други смер, јер није сигурна да се још пронашла.
Врло јој је битно да се са образовањем не заустави на средњој школи, а уколико неко није у финансијској могућности да иде на факултет, по њеном мишљењу, увек може да уклопи учење и посао ако то стварно жели. Тврди да би млади већ са 15 требали да раде преко лета не би ли искусили колико је тешко зарадити И мотивисали се да напредују и иду даље.
Иако зна бити напорно, сасвим сигурно сам откад радим унапредила своје организационе вештине
У разговору са Маријом Вучковић, која је студенткиња Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, откривамо да рад у току студирања има својих предности.
Запослење ми је донело многе позитивне промене, како на личном плану, тако и на студијама. Иако зна бити напорно, сасвим сигурно сам откад радим унапредила своје организационе вештине. Поред тога, посао ми обезбеђује одређену финансијску самосталност и не морам да тражим новац од родитеља у свакој прилици. Према мом мишљењу, све је ствар навике: колико год изгледало тешко истовремено радити и студирати, то доприноси развоју радних навика код студената, што има позитиван утицај и на учење и на даљу каријеру – објашњава Марија.
У току колоквијума и испитног рока увек могу да направим паузу што се посла тиче.
Тијана Каран, из Новог Сада, трећа година Високе техничке школе и струковних студија, каже да она ради зато што воли, а не зато што мора током студија. Студира зато што жели да напредује и има више звање. Време усклађује тако што врло добро зна да избалансира обавезе око посла и студирања. Сваки дан јој је испуњен и сматра да тиме што ради не губи ништа.
-У току колоквијума и испитног рока увек могу да направим паузу што се посла тиче, да бих имала времена да се спремим, тако да од комбинације посла и студија имам само добит- тврди Тијана.
Рад ми одузео слободно време, али ме научио доброј организацији.
Јована Међо, на мастер студијама Права, каже да је хтела да споји лепо и корисно и не губи време после основних студија, у смислу да се само базира на мастер или само на посао, јер сматра да јој је мастер само још један плус у радној биографији.
Не сналазим се баш са временом. Обично по страни остављам мастер до последњег момента пред испите, па се онда некако ускладим. Што се тиче одабира посла тиче, он се сводио само на одабир адвокатске канцеларије, јер сам од почетка знала шта желим- каже Јована и наводи да јој је рад одузео слободно време, али је такође научио бољој организацији, функционисању под притиском и донео више сигурности и знања у области у којој ради.
Александра Секулић/Омладинске новине, Нови Сад
Кети Симић/Глас Подриња/Глас младих, Шабац
Игор Стојанов/goce.mk/Штип