Својом филозофском мишљу и интуитивним потенцијалом да предвиди догађаје у будућности, Бранко Миљковић је својим стихом описао нашу садашњости и будућност свих поколења којима су преци у наслеђе оставили добијене битке и једноставно остваривање права која њима нису била доступна.
Еманципација жена, право на образовање, право гласа, све су то права која данас имамо захваљујући борби људи из прошлости како бисмо ми данас та многобројна права остваривали. Та права су за те људе представљали слободу за коју се боре, слободу коју ће оставити људима који долазе иза њих. Ипак, делује да ми нисмо свесни вредности тих права која ми данас можемо сасвим једноставно да уживамо и остварујемо. Делује често и да газимо преко њих и одричемо их се, а да бисмо их ми данас имали подизане су револуције, подизао се глас бунт и следиле су последице због таквог понашања.
ОБРАЗОВАЊЕ
Можда је на овом примеру најбоље уочити како је слобода образовања сан који су поколења имала нарочито када је у питању еманципација жена данас слабо вреднована. Свакако да нисмо ми ти који смо се борили за доступност образовања, али ипак поштовање тог права треба да потиче од наше освећености о вредности образовања и о борби коју су људи пре нас водили како би оно било доступно.
За људе који су се борили да се школе граде и отварају, као и да сва деца могу једнако без изузетка да имају приступ писмености, образовање је било слобода. Оно је било прозор у свет и у живот, врата до наше освешћености и изграђености. Сама проста сазнања попут читања и писања за њих су били благослови уз помоћ којих би они имали могућност да се издигну од ранга бесловесних бића до ранга људи који могу да комуницирају и разумеју даље од своје средине. Та слова су их од бесловесних чинила словесним бићима које нико не може да превари нити да потцени или ниподашта.
Данас људи као да не схватају вредност, нити на образовање посматрају као на слободу, и све је ређе оних који образовање посматрају као љубав према путу науке. Данас се материјалистички све посматра кроз новац, па се деца од малена уче да им дипломе не вреде ништа, а да им је највећа вредност способност да што лакше дођу до новца. Тако у ери неквалитетног образовања, приватних факултета и малверзација на њима, имамо прегршт људи без истинске воље и адекватног образовања, те тако постајемо људи који, без обзира на друштвени статус и ранг, не могу да буду људи који могу истински да функционишу у комуникацији.
ЕМАНЦИПАЦИЈА ЖЕНА
Као млада девојка која је скоро дипломирала и остварила статус студента генерације, увек будем срећна када се запитам шта би са мном било да сам живела у неком другом времену или да живим данас у некој другој земљи. Могућност да се образујем за мене би била далека и незамислива, а тек могућност да радим и будем нешто више од домаћице. Еманципација жена подразумевала је да жене буду равноправни чланови друштва у смислу једнаке заступљености и плаћености жена на неким високим функцијама и осталим пословима. Такође, еманципација жена омогућила им је да им образовање буде доступно и да докажу да могу да буду једнако квалификоване и сјајне научнице као и мушкарци. Еманципација жена омогућила је женама да истакну своју јединственост и невероватност, да не буду третиране као предмети који имају своју фунцкију попут усисивача или чајника, а такође им је омогућила да се према њима опходи са поштовањем да се не посматрају као објекти мушке пажње.
И за ову револуцију и подухват чињени су бројни напори. Многобројне научнице попут Марије Кири муком су успеле да полажу своје испите и предају своје радове како би њихов рад и вредност уважили иако су имале тај “недостатак” да су жене. Данас жене нису свесни благодати које су им женске револуције омогућиле, нису свесне колико оно што је за њих данас ништа, за многе жене је био недосањани сан. Жене нису свесне ни потребе да имају самопоштовање, да не дозволе да се покоре трендовима, нити да икада допусте себи да било који мушкарац у њима види лутку, а не биће једнако себи.
ПРАВО ГЛАСА
На крају овог текста, не и најмање важно, јесте питање колико смо свесни значаја тога да данас имамо право гласа ? Право гласа који ће једнако имати сваки човек, и који ће се једнако вредновати било да своју вољу изјављује аристократа или радник из фабрике. Данас, уз пуно разумевање младих, они то своје право не користе и сматрају да давањем гласа аутоматски си члан неке партије и део политике. Колико је и политика и право гласа злоупотребљено сви смо свесни, али изјављивање своје воље у погледу начина на који ће изгледати живот нашег народа у неком периоду није политика. То је наше право, и то је наша воља да подигнемо глас и кажемо оно шта мислимо и да својом вољом будемо равноправни чланови друштва.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: UNSPLASH.COM
