Међународни фестивал савременог плеса „Tanz Platz“ одржава се од 31. авуста до 4. септембра 2022. године, у СКЦНС Фабрици. Ово је шесто издање Фестивала, у организацији Студентског културног центра Нови Сад, а петодневни програм обухватиће плесне перформансе и разговоре са уметницима, који долазе из Шпаније, Јапана, Шведске, Грчке, Бразила и Србије.
“Tanz Platz“ је манифестација која има за циљ да представи младе актере на европској плесној сцени и тенденције у савременом плесу. Настао је уз подршку европске плесне платформе Аероwавес, у чијем фокусу су млади и надолазећи плесачи и плесачице савременог плеса, кореографи и кореографкиње као и остали професионалци који се баве овом уметношћу.
Aerowaves је мрежа плесних фестивала и позоришта основана 1996. године коју чине 42 експерта из подручја савременог плеса из 33 државе Европе. На првом састанку у Лондону 1996. године пристигла су 262 видео-записа из 24 земље. Од тада започиње презентација плесних изведби десет финалиста у склопу Resolution фестивала у лондонском позоришту The Place.
Двадесет пет година касније, на отворени позив пристиже више од 600 кореографија из свих делова старог континента, а финалисти, уз сад већ традиционална извођења у Лондону, своје радове могу представити и на додатних 25 сцена широм Европе. Толико је, наиме, регистрованих партнера унутар платформе коју подржава ЕУ од 2014. године кроз програм Креативна Европа. Тиме је број могућих презентација унутар Aerowaves мреже у једној сезони досегао више од 100 изведби.
Унутар Aerowaves мреже, сваке године у априлу, у једном од европских градова одржава се иSpring Forward фестивал, основан 2011. године, којем је циљ развој бољег разумевања и сензибилитета публике на пољу плесне уметности. У склопу Фестивала организују се округли столови на тему савременог плесног стваралаштва, разговори с публиком и радионице за будуће плесне критичаре.
Рад мреже Aerowaves почива на уверењу да се млади плесни уметници развијају у сусрету с публиком и уметницима из осталих земаља. С друге стране, публика остаје оплемењена искуством сусрета с плесном уметношћу која одише оригиналношћу и младалачком индивидуалношћу.
Улаз на све програме је бесплатан. Продуцент Фестивала је Студентски културни центар у Новом Саду. Фестивал су подржали мрежа „Aerowaves“, Програм Креативна Европа Европске уније, Министарство културе и информисања Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, Swedish Arts Council, Kulturradet и ЕУ Јапан Фест. Програм ће бити реализован у оквиру Калеидоскопа културе, програмског лука пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе 2022“.
ПРОГРАМ:
31. АВГУСТ / 20h / СКЦНС ФАБРИКА
ПОСЛЕДЊИ СЕВЕРНИ БЕЛИ НОСОРОГ (ЕС) /Gaston Core
Реч кореографа: Када је репортер Њујорк Тајмса, Сем Андерсон, сазнао за смрт последњег мушког примерка северног белог носорога, одлетео је у Кенију да проведе недељу дана са последња два преживела примерка поменуте врсте: две женке, мајка и ћерка, улазиле су у оно што знамо као „функционално изумирање“. Када умру, њихова врста више неће постојати. Андерсон описује свакодневни живот Фату и Начин које, равнодушне према својој судбини, пасу под сунцем резервата где ће бити чуване од ловаца, док не умру. Ова слика приказује живот због живота самог, пошто је једина функција ових индивидуа да живе, да сведоче о постојању врсте која припада прошлости. Замишљам ове огромне сисаре као ужасно крхка створења, њихова тела су незаменљива као делови живог музеја. Знајући да ће северни бели носорог нестати са ове две јединке, ми у њима више не видимо сафари животиње, већ људска створења, а ми бивамо суочени са сопственом судбином. Чињеница да појединац и даље постоји и заузима простор, претвара га у симбол своје врсте, и одједном, по тој аналогији, човека на сцени претвара у симбол човечанства.
Концепт и кореографија: Гастон Кор
Изводи: Niko Jao Dapre, alias Oluj
Mузика: Horhe da Roha
Светло: Ivan Kaskon
Копродукција: Sala Hirošima i Фестивал GREC, Barselona,
уз подршку Centre Cívic Barceloneta
1. СЕПТЕМБАР / 20х / СКЦНС ФАБРИКА
НЕПОУЗДАНИ ПРИПОВЕДАЧ (ЈП/СWЕ) /Satoshi Kudo
Телесност високе интелигенције коју поседује Satoshi Kudo одражава историјска искуства живљења. Перформанс у ком се публика суочава с Кудовом чистом присутношћу, досеже хоризонт и позива на саморефлексију скривене дубине и лепоте. Комад огољује шаманизам унутар тела и суочавање с другом суштином и другом страном себе. А тело се креће напред-натраг у крајолику звука будећи сензацију убрзаног снимка протока времена изражену кроз уметност плеса. Биће ту неких састојака попут Кудове властите теорије кретања“Motion Qualia” која повезује сопствени инстинкт као рефлекс кроз однос с гравитацијом и можданом активношћу. А његово дуго истраживање скулптуралног облика говори сопственим језиком у кореографији у којој чак и згуснути дах доноси снагу тишине. Његов израз предлаже начин да се време схвати као кружница а не концепт црно-бело. Кудо верује да је бити свестан истине у невидљивом, кључ живљења.
Кореографија и извођење: Satoshi Kudo
2. СЕПТЕМБАР / 20h / СКЦНС ФАБРИКА
НЕУСАМЉЕНО ОСАМЉЕН СОЛО НА ВЕЗИ (СРБ) / Јелена Алемпијевић
Од самог почетка епидемије Kovid19 у Србији, бивајући у контакту са пријатељима и сарадницима, разни “материјали” су настајали и гомилали се као производ узајамног односа бриге и неге. Они су плес претворили у лебдење, део су кореографске структуре И делују као таласи. По форми ово је соло плесни перформанс, а у суштини је покушај медитације. Неусамљено осамљен соло на вези је у вези са просторима, телима, осећањима и мислима, кроз покрет и звук.
Концепт, извођење, звук: Јелена Алемпијевић
Пројекција: Жељка Јаковљевић
Костим: Наташа Вранешевић
3. СЕПТЕМБАР / 20h / СКЦНС ФАБРИКА
ТАЧКА НЕСТАЈАЊА (ГР) /Alexandros Varthaxoglou, Dafin Antoniadou
Раскомадано и непотпуно на ивицама живота, чини се да је тело истовремено и циљ који се достиже и недостижно одредиште. У „Тачки нестајања“, хуманоидно биће се буди из дубина мучног сећања или ванземаљске будућности. Да ли је ово научна фантастика или је ноћна мора постала стварност? Сцена је претворена у огледало постојања, кроз које се изобличују најдубљи страхови, са сликама извученим из самог људског стања.
Концепт: Konstantin Skurlis, Dafin Antoniadou i
Aleksandros Vardaksoglu
Kореографија: Dafin Antoniadou, Aleksandros Vardaksoglu
Mузика: Konstantin Skurlis i Stefan Rihter
Продукција: Fondacija Onassis Stegi
4. СЕПТЕМБАР / 20h / СКЦНС ФАБРИКА
СТВАРИ СЕ КРЕЋУ, АЛИ НИШТА НЕ ГОВОРЕ (БРА/ЕС) /Poliana Lima
„Ствари се крећу, али ништа не говоре“ је плесни комад заснован на идејама трајности и упорности, који изводи екипа плесачица. Звучно језгро за комад садржи појачане звукове које производе плесачице на сцени. Комад се ослања на процесе трансформације и понављања који се налазе у природи, али истовремено избегава сваки покушај фигуративног представљања ових појава. „Ствари се крећу, али ништа не говоре“ је дугометражно кореографско дело које је радикално укорењено у реалном времену, у присуству уживо самих жена. То су у једнакој мери отпорна и упорна тела, то су тела подвргнута непредвидивим, разноликим, интензивним силама. То су женска тела која се ослањају на заједничко наслеђе отпорности и присутности у овом турбулентном свету.
Идеја и кореографија: Poliana Lima
Светло: Карлос Маркери
Звук: Арне Бок
Костим: Anais Zebrovski
Плесачице: Klaudija Boš, Laura Kardona, Ada Kontinente, Karla Diego, Natalia Fernandes, Kris Manso, Daniele Meskita, Klara Pampin, Almudena Perez, Izabela Rosi, Madi Ruiz de Loizaga i Ainoa Uzandizaga
Продукција: Izabela Lima
Копродукција: Teatros del Canal, Teatro Municipal do Porto/DDD – Festival Dias da Dança, CND/Pantin y Porosus Fonds de Dotation
